ХЕГЕЛОВ ДОПРИНОС ПОЛИТИЧКОЈ ТЕОРИЈИ У ДЕЛУ “ЕСТЕТИКА”

Драган Симеуновић

Сажетак

У овом чланку се разматра Хегелов допринос политичкој теорији у оквирима његовог обимног и веома значајног дела “Естетика”. Иако Хегел није у том делу децидно дефинисао политику као илузију уметности, ипак се може на основу његових размишљања о уметности и политици у том делу као и другим књигама овог филозофског горостаса, те на основу анализе дела других филозофа која су настала у том периоду, па чак и пре њега, да је могуће говорити о политици као уметности илузије и да Хегел не само да има тај приступ политици као феномену, него и да на сличан, теоријски дискретан начин разматра и друге политичке феномене. Иако политика као уметност илузије не представља део естетике она залуђује научни интерес. Чланак је направљен као допринос превазилажењу напетости између естетике и политике која траје вековима а која се почела превазилазити половином 18. века.

Референце

1. Bermbach Udo, Der Wahn des Gesamtkunstwerkes. Richard Wagners politisch ästhetische Utopie, Frankfurt am Main, 1994
2. Bermbach Udo, “Ästhetik statt Politik?”, in. Wolfgang Merkel und Andreas Busch (Hrsg.), Demokratie in Ost und West, Frankfurt am Main, 1999
3. Beyme, Klaus von, Suvremene političke teorije, Stvarnost, Zagreb, 1977
4. Beyme, Klaus von, Theorie der Politik im 20. Jahrhundert, Frankfurt am Main, 1992
5. Edelmann, Muray, From Art to Politics. How Artistic Creations shape Political Conceptions, Chicago, London, 1995
6. Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, Estetika, 1, 2, 3, deo, BIGZ, Beograd, 1975
7. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich, Vorlesungen über die Aesthetik, 1955
8. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich, Phänomenologie des Geistes, Auflage. Ham­burg 1952
9. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich, Jenenser Realphilosophie, Leipzig 1931-32
10. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich, Sämtliche Werke (Glockner)
11. Plato, Protagoras, Berlin, 1964
12. Zumdick Wolfgang, Über das Denken bei Joseph Beuys and Rudolf Steiner, Basel, 1995