Јово Р. Дробњак
СРПСКИ ПЛОВНИ ПУТ ДО МОРА ДУНАВ – МОРАВА – ВАРДАР – ЕГЕЈСКО МОРЕ
Пројекат о изградњи канала Дунав – Морава – Вардар – Егејско море, сигурно је један од најбољих европских пројеката и има велики како саобраћајно-економски, тако и стратешки значај. Његова градња створила би огромне кооперантске потенцијале нашим предузећима, а тек експлоатација изграђеног објекта би дала мултипликативне ефекте који би снажно утицали на раст БДП. Овај канал је највећи уграђени рентни капитал кога Србије има и треба га изградњом претворити у ефикасан профитни капитал. Као што је и познато, рентни капитал се не исцрпљује експлоатацијом (као минералне сировине), већ је постојан у експлоатацији и одржив са протоком времена.
ЈАВНА УПРАВА КАО ОСНОВНИ ЧИНИЛАЦ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА
Од деведесетих година прошлог века па наовамо, у нашем друштву, десиле су се нагле промене. Према пројектима светске олигархије, односно неоколонијалних окупатора, промењен је 2000. године политички и економски систем у земљи, а носиоци промена били су домаћи послушници, недорасли времену и тадашњим изазовима. Они су и дошли на власт и произвели непотизам, корупцију и све остале друштвене деформације. Стално се повећавао и број запослених у јавној управи, и то углавном са недовољно образованим и стручним кадровима. Тако је јавна управа бивала све мање креативна, а остали делови јавног сектора све тромији и неефикаснији. Предмет истраживања биће сагледавање квантитета и квалитета запослених у јавној управи и остатку јавног сектора Србије, те утврђивање оптималног броја запослених и изналажење реалног модела превођења непотребно-запослених у реални сектор. Значај истраживања огледа се у утврђивању реалног стања у јавној управи и осталим деловима јавног сектора и индентификовање негативних чинилаца који отупљују креативност јавне управе и умањују ефикасност јавног сектора, а који се негативно рефлектују на целокупно друштво. Циљ истраживања овог научног рада јесте: аргументовано указивање на потребу коренитих реформи, односно на неопходност рационализације и оптимализације јавног сектора, уз истовремено повећавање креативности и компетентности јавне управе и повећање ефикасности целокупног јавног сектора. Научни допринос овога рада огледа се у пројекту новог економског модела према коме треба превести 150.000 радника из јавног у реални сектор, чиме се – након реализације целокупног пројекта – обезбеђује друштвена корист у износу од 1,81 милијарди евра годишње. Методе које се користе овом истраживачком раду су: метода посматрања, метода анализе, упоредна метода, статистичка метода и развојна метода.
