THREE NATIONS AND TWO ENTITIES – CURRENT POWER RELATIONS

Dr. Vladan Stanković

Abstract

The author started from the initial assumption that political relations in B&H are basically connected to the relations between the three constituent peoples (Bosniak’s, Serbs and Croats), and the two entities (Federation B&H and Republic Srpska). This starting point enabled the author to choose the political relations of the three constituent peoples and the two entities as the subject of the research, taking as a standard the Dayton Agreement from 1995. and the Paris-Dayton Peace Treaty, which have undergone visible changes in the meantime. Ethnic-national communities are the bearers of certain policies on the reconfiguration of a complex state union on the axis: unitary – loose federation. The involvement of a foreign factor, through the interests of the great powers, further complicates political relations. The finding of the situation shows the coincidence of political goals for regulating relations in a complex state union depending on national orientation: Bosniak political elites try to unite B&H on the ruins of the the Dayton Agreement; Croatian political elites in B&H strive to achieve cosmetic, umbrella functionality of the B&H as solid federation of three ethnic-national federal units; and the Serbian political elite demands full respect for the Paris-Dayton Peace Treaty.

References

• Антонић, Слободан. 2018. „Хоће ли Дрвар, Грахово, Босански Петровац и Гламоч формирати Савез српских општина?“. Седма сила. Београд
• Дмичић, Миле. 2010. „Босна и Херцеговина као државна заједница Sui generis – привремено решење или модел за будућност“. Анали Правног факултета у Београду. Vol. 58. № 1: 211-228. Београд: Правни факултет, Универзитет у Београду.
• Додик, Милорад. 2010. „О суду и тужилаштву БиХ, или како је БиХ настала“, Нова српска политичка мисао, № 3-4: 117-135, Београд: НСПМ.
• Ђукановић, Драган. 2015. „Обриси настанка трећег (хрватског) ентитета у Босни и Херцеговини – ставови локалних актера САД и ЕУ“. Национални интерес. Vol. 22. № 1: 127-150. Београд: Институт за политичке студије.
• Кецмановић, Ненад. 2012. „Босна у трећој деценији овог вијека – петнаест сценарија расплета“. Српска политичка мисао. Vol. 36. № 2: 401-420. Београд: Институт за политичке студије.
• Савић, Снежана. 2012. „Облик државне власти у Босни и Херцеговини“. Република Српска двадесет година развоја – достигнућа, изазови и перспективе.  Научни скупови, књига XXIII. Одјељење друштвених наука, књ. 27: 149-165. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске.
• Станковић, Владан. 2011. „Грађански концепт црногорске нације – технологија асимилација Срба in vivo“. Политичка ревија.  30 (4): 68-88. Београд: Институт за политичке студије.
• Станковић Владан и Зоран Милосављевић. 2012. „Уставни положај Републике Српске“. Српска политичка мисао. 36 (2): 461-486, Београд: Институт за политичке студије.
• Суботић, Момчило. 2012. „Република Српска: двадесет година борбе за опстанак“. Српска политичка мисао. 36 (2): 421-441. Београд: Институт за политичке студије.
• Ademović Nedim, Marko Joseph i Goran Marković. 2012. Ustavno pravo Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Konrad Adenauer Stiftung.
• AlJazeera. 2020. „BiH već sada može biti funkcionalna država“. Al Jazeera. Sarajevo: 2020, decembar 26.
• Beta. 2020. „Lavrov: pokušaj rušenja Dejtonskog sporazuma rizičan i mogao bi izazvati ozbiljne posledice“. Danas. Beograd: 2020, decembar 14.
• “Bosnia’s stalled police reform: no progress, no EU”. Europe Report. № 164. 2005. September 6. International crisis group.
• Crutcher, Michael. 2001. Russian National Security: Perceptions, Policies, and Prospects. Center for Strategic Leadership, U.S. Army War College.
• Dursun-Özkanca, Oya. 2019. “Turkish Foreign Policy in the Western Balkans”. in: Turkey – West Relations: The Politics of Intra-Alliance Opposition, 38-62. Cambridge: Cambridge University Press.
• Ćurak, Nerzuk. 2016. „Figure Daytona: pojam, sadržaj i oblici djelovanja međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini“. Simpozij: Daytonski mirovni sporazum i budućnost Bosne i Hercegovine: Knjiga CLXVI, Odjeljenje društvenih nauka knjiga 7, Odjeljenje humanističkih nauka knj. 44,  262-270. Sarajevo.
• Dašić Marko i Stevan Nedeljković. 2016. „Dugo putovanje u Dejton: međunarodne inicijative za mirno okončanje oružanih sukoba u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1994. godine“. у: Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma – trajni mir ili trajni izazovi?: 11-31. Beograd: Fakultet političkih nauka.
• Derbyshire Denis and Ian Derbyshire. 2000. “Bosnia & Herzegovina”. Encyclopedia of World Political Systems: 350-357. New York, Oxon: Routledge, Taylor & Francis.
• Draganović Krunoslav i Dominik Mandić. 1991. Herceg-Bosna i Hrvatska. Split: Laus.
• Đugum, Aida. „Komšić nepoželjan u hrvatskim opštinama“. Radio Slobodna Evropa. Sarajevo, 2018. oktobar 17.
• Cousens, Elizabeth and Charles Cater. 2001. Toward Peace in Bosnia – Implementing the Dayton Accords. Boulder, London: Lynne Rienner Publishers.
• Fu. M. 2012. „Nelson: Dejton se mijenja, Bajden je bitan za BiH“. Dnevni avaz. 2021, januar 8. Sarajevo: Face TV.
• Ibrahimagić, Omer. 2012. Bosanski identitet i suverenitet. Sarajevo.
• Jović, Dejan. 2016. „Bosna i Hercegovina i međunarodni sistem u kontekstu 20. godišnjice Dejtonskog sporazuma“. u: Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma – trajni mir ili trajni izazovi?: 33-53. Beograd: Fakultet političkih nauka.
• Kapetanović Amer i Đorđe Latinović. 2005. Bosna i Hercegovina: od regionalnih integracija do Evropske unije. Sarajevo: Fondacija „Friedrich Ebert Stiftung“.
• Maksakova Marija i Galina Tjapko. 2016. „Saradnja Rusije i zemalja zapadnog Balkana u savremenoj etapi: mogućnosti, rizici i perspektive“.  Argumenti. Vol. 27: 71-89. Banja Luka: SNSD.
• Mrduljaš, Saša. 2013. „Etnička struktura prostora pod kontrolom Republike Srpske, Hrvatskog vijeća obrane i Armije Bosne i Hercegovine po popisu stanovništva iz 1991. godine“. Polemos. Vol. 16. № 31: 15-35. Zagreb: Hrvatsko sociološko društvo i Naklada „Jesenski i Turk“, Institut za društvena istraživanja u Zagrebu
• Nešković, Radomir. 2017. Nedovršena država – politički sistem Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Friedrich Ebert Stiftung.
• Nikolić, Goran. 2012. „Reorganizacija Brčko-distrikta BiH – predlog rešenja“. B92. 2012, maj 18. Beograd: B92 blog.
• Nikolić, Nebojša. 2019. „Mesto Zapadnog Balkana u agendama Rusije i Turske u kontekstu hibridnih pretnji“. Vojno delo. № 7: 289-305. Beograd: Ministarstvo odbrane Republike Srbije.
• Pejanović, Mirko. 2008. „Istorijsko oblikovanje regija i mogućnost uspostavljanja regionalne strukture BiH u postdejtonskom periodu“. Osmanković Jasmina, Pejanović Mirko, Tihi Boris (ur.) Euroregije i jugoistočna Evropa: 45-67. Sarajevo: Odjeljenje društvenih nauka Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Centar za razvoj lokalne i regionalne samouprave Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, Ekonomski institut Sarajevo.
• Pepić Ivan i Višeslav Raos. 2015. „Komparacija konsocijacijske i centrifugalne demokracije: Švicarska i Bosna i Hercegovina“. Politička misao. № 3: 105-129. Zagreb: Fakultet političkih znanosti, Sveučilište u Zagrebu.
• Pehar, Jakov. 2018. „Znanstveno-kulturološki i tradicijski aspekti potrebe federalizacije BiH“. Mostariensia. Vol. 22. № 1: 393-401. Mostar: Sveučilište u Mostaru i Institut društvenih znanosti Ivo Pilar.
• Reljić, Dušan. 2009. Rusija i Zapadni Balkan. Beograd: ISAC fond.
• Rudolf Davorin. 2010. „Hrvatska i Hrvati u Bosni i Hercegovini“. Adrias. № 17: 221-234. Split: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni i umjetnicki rad u Splitu.
• Solioz, Christophe. 2003. “Quest for soverignity – Bosnia and Herzegovina’s challenge”. Helsinki Monitor. № 2/2003. Leiden, Boston Massachusetts: Brill-Martinus Nijhoff Publishers.
• Suljagić, Emir. 2019. “The role of Croatia in Bosnia & Herzegovina”. Insight Turkey. Vol. 21. № 2: 23-36. Ankara: Set Vakfi.
• Toprek, Dario. 2020. Analiza strategij vlade Republike Srbske za odcepitev od Bosne in Hercegovine. Diplomsko delo. Ljubljana:  Fakultet za družbene vede, Univerza v Ljubljani.
• Vego, Milan. 2018. „Jedinstvo Hrvata u BiH – uvjet jednakopravnosti“. Mostariensia. Vol. 22. № 1: 481-489. Mostar: Sveučilište u Mostaru i Institut društvenih znanosti Ivo Pilar.
• Vuletić, Dejan. 2018. „NATO i Zapadni Balkan“. Vojno delo. № 7: 41-52. Beograd: Ministarstvo odbrane Republike Srbije.