GEOPOLITICITY OF POLITICOLOGY The possibilities of geopolitics as geopolitical science

Miloš Knežević

Abstract

The starting point of this paper emphasizes the need to understand the character and meaning of social, especially political conflicts. It is not enough to interpret the separate normative structures of law and politics; it is also necessary to bear in mind the conflicting processes that characterize them. Although the law contains political potentials and politics contain legal potentials, the two normative structures are not identical. In addition to being political, every state is also a legal entity. Political and legal needs and demands are often in contradictions that are mutually exclusive. Positive law and current politics can be in a harmonious and synergistic relationship, but also in a destructive conflict. The author further focuses on the material assumptions of physical geography and political processes. Political creations are manifested, built, lasted and decomposed in a spatial dimension. The dynamics of political phenomena occur in political processes that also occur in space. These spaces can be designated as political spaces of life. Spatial phenomena from the point of view of nature and society in a broad scientific context are covered by physical and social geography, and in the latter, anthropogenic geography, political, religious, cultural, historical geography and other disciplines. On the theoretical plane, the relationship between geography and politics is manifested in gepopolitics. In political science as a general science of politics, however, a suspicion towards geopolitics is noticeable. Тhe critics of geopolitics are based on prejudices from earlier times and doubts about its modern science and theorizing. The development of all types of studies of international and interstate relations has, in the meantime, weakened objections of this kind. From the heremeneutical point of view of critical geopolitics and conceptual political science, the author questions the possibilities of constructive adjustments to geopolitical heritage and theoretical innovations in a timely manner. Since geopolitical discourse in the course of globalization is constantly growing and developing, one of the rational solutions to the doubts, in the author’s view, is the theoretical and disciplinary formation of geopolitical science.

References

• Брдар Милан, Узалудан позив. Карл Манхајм и социологија знања као саморефлексија друштвених наука, Стилос, Нови Сад, 2005.
• Брдар Милан, Српска транзициона Илијада. Апорије демократског преображаја Србије у геополитичком контексту, Стилос, Нови Сад, 2007.
• Видојевић Зоран, „Глобализација као неминовност, потчињавање и шанса“, зборник Глобализација и транзиција, Институт друштвених наука – Центар за економска истраживања, Београд, мај 2001.
• Вудворд Сузан, Балканска трагедија. Хаос и распад после хладног рата, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
• Вулетић Владимир, „Савремене теорије о глобализацији“, зборник Глобализација и транзиција, Институт друштвених наука – Центар за економска истраживања, Београд, мај 2001.
• Димитријевић Душко, Међународноправно регулисање територија држава, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008.
• Дугин Александар, Геополитика постмодерне. Доба нових империја. Осврти на геополитику 21. века, Преводилачка радионица „Росић“, „Никола Пашић“, Београд, 2009.
• Ђурковић Миша, Диктатура, нација, глобализам, ИЕС, Београд, 2002.
• Кљакић Љубомир, „Последњи циклус последње кризе“, зборник Време глобализације, приредио Милош Кнежевић, Дом културе Студентски град, Београд, 2003.
• Кнежевић Милош, „Маглина новог светског поретка. Ordo ab chao“, Држава, бр. 61-62, мај-јуни 1996.
• Кнежевић Милош, „Угасле страсти геополитике. Мишићава љубав географије и политике. Ликови просторних промена“, Држава, бр. 59-60, март-април 1996.
• Кнежевић Милош, „Геополитичност простора моћи. Моћ простора и простор моћи“, зборник Геополитчка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
• Кнежевић Милош, „Дилеме плурализоване глобализације. Aut global aut nihil“, зборник Време глобализације, приредио Мило Кнежевић, Дом културе Студентски град, Београд, 2003.
• Кнежевић Милош, „Време и простор глобализације“, зборник Време глобализације, приредио Милош Кнежевић, Дом културе Студентски град, Београд, 2003.
• Кнежевић Милош, Мозаик геополитике. Иденитет, транзиција, српско питање, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
• Кнежевић Милош, „Обрасци у менама мишљења. Разноликост и несталност образаца у свету живота“, зборник Промена образаца мишљења. Судбина критичког мишљења у раздобљу транзиције, приредио Милош Кнежевић, ДКСГ, Београд, 2011.
• Кнежевић Милош, „Србија и ‘Западни Балкан’. Спорна западност Западног Балкана“, Национални интерес, бр. 3, 2012.
• Кнежевић Милош, Призма геополитике. Геополитичка димензија националног идентитета, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
• Кнежевић Милош, „Геополитички приступ међународним односима. Проблеми, обрасци, методе“, зборник Свет и нове геополитичке парадигме, уредио Миломир Степић, Институт за политичке студије, Београд, 2017.
• Матић Милан, О српском политичком обрасцу, Службени лист СРЈ – Институт за политичке науке, Београд, 2000.
• Марковић Михаило, Критичка друштвена наука, четврти том, БИГЗ, Гене-с штампа, Просвета, СКЗ, Београд, 1994.
• Милашиновић Срђан, Јевтовић Зоран, Методологија истраживања конфликта и кризно комуницирање у савременом друштву, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2013.
• Митровић Љубиша, Савремени Балкан у кључу геополитике, ИПС, Београд, 2008.
• Петровић Александар, „Res publica и Res occulta“, Хептадекагон. Речник технологије као анти-утопија (Pro et contra), ИЕС Институт за европске студије, Београд, 2017.
• Печујлић Мирослав, „Планетарни бог Јанус – два лика глобализације“, зборник Време глобализације, приредио Милош Кнежевић, ДКСГ, Београд, 2003.
• Савић Миле, Ванредно стање, „Уместо увода: рам за скицу“, стр. 10, „Филип Вишњић“, Београд, 1999.
• Степић Миломир, Вуковић Небојша, „Поимање простора у времену геополитичке транзиције“, чланак у зборнику Промена образаца мишљења у раздобљу транзиције, уредник Милош Кнежевић, ДКСГ, Београд, 2011.
• Степић Миломир, Геополитика. Идеје, теорије, концепције, Институт за политичке студије, Београд, 2016.
• Стиглиц Џозеф, Противречности глоблизације, СМБ, Београд, 2002.
• Суботић Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, Институт за политичке студије Београд, 2012.
• Хантингтон Семјуел, Сукоб цивилизација – и преобликовање светског поретка, ЦИД, Погорица – Романов, Бања Лука, Бања Лука, 2000.
• Хелд Дејвид, Демократија и глобални поредак, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
• Хиршман Алберт, Страсти и интереси, Филип Вишњић, Београд, 1999.
• Цветковић Владимир, Социологија политике. Проблеми, теорије, идеологије, књига прва, Факултет безбедности, Београд, 2018.
• Belančić Milorad, „Polemos“, Novi nihilizam. Postmodernistička kontrovereza, zbornik, priredio Nenad Daković, Dom omladine Beogradа, Beograd,1996.
• Dahl Robert, „Can International organizations be democratic? A sceptic view”, Shapiro Ian and Hacker Cordon Casiano (ed.), Democracy Edges, Cambridge University Press, Cambridge, 1999.
• Hejvud Endru, Politika, Clio, Beograd, 2004.
• Jovanović Bojan, Digitalna despotija, Nova knjiga, Podgorica, 2008.
• Knežević Miloš, Moć Zapada. Nova strara Evropa I, glava „Preobražaj Zapada“, str. 131-169,  Mali Nemo, Pančevo, 2005.
• Konoli Vilijam, „Suštinski sporni pojmovi“,, у Gali Brajs Valter, Konoli Vilijam, Suštinski sporni pojmovi, priredili M. Sladeček, B. Vranić, IFDT, Akademska knjiga, FPN, Beograd, Novi Sad, 2017.
• Leksikon temeljnih pojmova politike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
• Savić Mile, Politika filozofskog diskursa. Praktične implikacije postmoderne filozofije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.
• Sovel Tomas, Konflikt vizija. Ideološki koreni političkih borbi, „Filip Višnjić“, Beograd, 2007.
• Tadić Ljubomir, Politikološki leksikon, Osnovni pojmovi nauke o politici, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.