ЈУГОСЛАВИЈА: НЕИЗНУЂЕНИ ПРОЈЕКАТ СРПСКЕ ЕЛИТЕ
Седам недеља пре него што је јануара 1919. сазвана конференција у Версају настала је југословенска држава. Овај чланак указује да ниједна од сила-победница . . .
Седам недеља пре него што је јануара 1919. сазвана конференција у Версају настала је југословенска држава. Овај чланак указује да ниједна од сила-победница . . .
Овим радом указује се да је историја Србa у Југославији, најопштије казано, представљала историју поцепаног народа у подељеној земљи. Јужнословенска . . .
Да би држава опстала, поред низа других, неопходно је испунити и макар један од два елементарна предуслова: она или мора бити израз дугог народотворног . . .
У раду аутор испитује и тумачи шта је у историјској стварности и менталним представама била Југославија. Полазећи од битних хронотопа југословенске . . .
Рад је посвећен детерминантама распада прве и друге Југославије. Циљ анализе је да покаже да распад и ратови који су вођени на југолсовенском . . .
Југословенска држава, иако је мењала етничке, територијалне и политичке оквире, ни у једном облику није могла да опстане због недостатка укутрашње . . .
Рад се бави ставовима српске политичке емиграције која је, после Другог светског рата, посветила нарочиту пажњу антисрпским основама Титове . . .
Уџбеници историје, као примарно средство у наставном процесу, нису само преносиоци знања о историјским процесима, појавама и догађајима, већ . . .
Вероватно разумете да су у протеклих тридесет година, нарочито након пада комунизма, људска права постала нова идеологија на крају идеологија. . . .
Појам људских права има у изразито религиозно опредељеним културама или контекстима нешто другачије значење него у контексту либералне културе. . . .
У раду се разматра однос неких од најважнији појмова и концепција у филозофији као што су они слободе и идентитета. У развоју анализе она постаје . . .
У раду се разматра филозофски и научни основ питања о безбедности. Безбедност се сагледава у контексту антрополошког феномена. Утврђује се . . .
У раду се разматра однос националног идентитета и националне безбедности. Анализа се одвија у контексту анализе теорија нације уопште и начина . . .
Предмет овог рада јесте осврт на ентолошку теорију безбедности и хуманолошки менаџмент приступ професора Миленка Бодина. Основни циљ јесте . . .