ИПС И РАНЕПА ОДРЖАЛИ ЗАЈЕДНИЧКИ ОКРУГЛИ СТО У БЕОГРАДУ

Институт за политичке студије организовао је округли сто под називом: “Економски и политички
изазови у односима Руске Федерације и Републике Србије”, који је одржан у Београду 7.5.2021.
године, у историјском здању Крсмановић куће. Округли сто представља први корак у научној и
културној сарадњи између Института за политичке студије и Руске председничке академије
националне економије и јавне администрације (RANEPA) и почетак спровођења недавно
потписаног споразума о сарадњи ове две институције.

Заједно са уваженим гостима са Руске председничке академије за националну економију и јавну
администрацију проф. др Олгом Казанком, заменицом директора RANEPA и проф. др Давидом
Тереладзеом, замеником декана Факултета за економију и финансије NWIM RANEPA из Санкт
Петербурга, на округлом столу су учествовали научни сарадници Института за политичке студије.
Проф. др Олга Казанска истакла је значај научне сарадње наше две инстутуције и највила будуће
заједничке пројекте. Поред тога она је истакла да треба наћи начин да се оснажи економска сарадња
на чему се већ доста ради. Проф. др Олга Казанска подсетила је да је приликом посете руског
председника Владимира Путина Србији 2019. године, потписано много важних споразума за
сарадњу две земље, а посебно је нагласила значај унапређења сарадње у области енергетике и
железничке инфраструктуре. Заменица директора RANEPA проф. др Олга Казанска, је на крају
истакла да је Русија увек подржавала Србију када је у питању Косово и Метохија, те да доследно
стоји на становишту да ово питање треба решавати искључиво на основу Резолуције 1244 Савета
безбедности УН.

Проф. др Давид Тереладзе, који је говорио о проблему замрзнутих конфликата у свету, посебно се
осврнуо на случај Косова и Метохије који, како каже, сматра делом територије Србије. Он истиче да
се у решавању таквих случајева свет мора држати принципа територијалне целовитости и граница
успостављених после Другог светског рата. Много је у свету спорних територија и замрзнутих
конфликата и они ће се, по његовој оцени, само увећавати ако тај принцип буде нарушен.
Др Драган Траиловић, научни сарадник Института за политичке студије је учесницима округлог
стола представио резултате истраживања ставова грађана Србије, а које је спровео Институт
за политичке студије од 2015. до 2020. године. Резултати су се односили на ставове
грађана о политичкој, економској и војној сарадњи Србије са Евроазијском економском
унијом и Руском Федерацијом, као и ставове грађана о могућој улози Русије у
решавању питања Косова и Метохије.

Научни сарадник Института за политичке студије др Марко Пејковић, у свом излагању под називом
„Србија и Русија у сусрет Великом ресету“, анализирао је утицај Четврте индустријске револуције и
концепта вештачке интелигенције на политичку стварност Србије и Русије, како кроз призму изјава и
обраћања председника Србије и Русије у медијима и међународним форумима (Давос 2021), тако
и најсвежијих научних дела на тему односа вештачке интелигенције и политике (Kate Crawford).
Пејковић је нарочито подвукао важност ове тематике за односе Србије и Русије, али и за политички
живот унутар ове две земље. Вештачка интелигенција је, чини се, показала неке добре аспекте у
процесу њене досадашње имплементације, али истовремено наговештава и неке своје тоталитарне
црте.

Др Стеван Рапаић, научни сарадник Института за политичке студије и модератор округлог стола,
представио је своје истраживање на тему економских односа Русије и Србије. Рапаић је истакао да
је Русија у 2019. години, била наш трећи спољнотрговински партнер са преко 3,5 милијарде долара
вредности укупне трговинске размене. Србија је успела да увећа свој извоз у Русију, али Рапаић је
упозорио да је структура извоза и увоза из Русије већ годинама непромењена. Он сматра да ц́е
наредни изазов представљати сарадња у домену технолошки софистициранијих производа, који
стварају већу додату вредност. Рапаић је такође нагласио да је осим развоја трговинских односа
две земље, уочљиво да и руске компаније све више улажу у Србију. У периоду од 2010. до краја
2019. године, стране директне инвестиције из Русије износиле су 2,4 милијарде евра, што Русију чини
другим највећим ивеститором у српску привреду, одмах иза компанија из Евроспке уније.

Галерија