Изабери језик:
Тема броја

ПИТАЊЕ МАЊИНА И ИДЕНТИТЕТА

СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ И ЦРНОГОРСТВО – ТРЕНУТНИ ОДНОСИ СНАГА

Сажетак

Научни рад који је пред нама позабавиће се односом српског националног идентитета према политичко-идентитетском феномену црногорства. Предмет истраживања у ужем смислу биће политички однос снага између два сукобљена национална идентитета на простору Црне Горе: црногорског и српског – националног црногорства и традиционалног црногорства. Проблемска ситуација одкрива узроке сукоба српства и црногорства, бави се питањем (са)постојања црногорске националне свести, изтражује тренутне односе снага у сету идентитетских питања (који осим социопсихолошке димензије учествују и у политичкој равни). Проблемско питање гласи: Шта је црногорство из угла српске (само)идентитетске свести? Како је црногорство као национални идентитет настало, и како се данас испољава? Који су најзначајнији политички инструменти остваривања црногорског националног идентитета, и како он сагледава српско национално биће у Црној Гори? Да би се до ових питања дошло неопходно је поћи од основне предпоставке која гласи: Да су српски и црногорски национални идентитети два опречна и често сукобљена идејна, идеолошка и политичка концепта са значајним последицама по политичке и геополитичке процесе. Иако се истраживање бави претежно тренутним односима политичке моћи између два идентитета, и временски пропитује нарочито период од стицања независности Црне Горе 2006. године до данас, временски период истраживања знатно је дужи и допире понегде и до у средњи век, а у простором смислу сагледава пространства негдашње и садашње Црне Горе. Методски поступци истраживања су: генетички метод, развојни приступ, упоредни метод, метод посматрања, статистички метод, анализа садржаја, идеалнотипски приступ.., уз богато коришћење логичких метода (индукције, аналогије и дедуктивног закључивања). Научни циљ рада сводио би се на одкривање веза између српског и црногорског идентитета, проналажењу тачака сукоба, и могућности разрешења проблемске ситуације. Друштвена сврха научног рада тицала би се одкривања процеса који воде у политичке сукобе и регионалне конфликте и узпостављање мера превенције које одклањају трајну нестабилности у окружењу.

кључне речи:

Референце

    1. Banović, Branko: „Narativna reprodukcija savremenog crnogorskog identiteta u procesu   \  Evroatlantski integracija (II dio)“, Etnoantropološki problemi, Vol.8, N° 2/2013: 519-537, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2013.
    2. Bieber, Florian: „The party system of Montenegro – Movement for Change PzP“, (edited by Vera Stojarová, Peter Emerson), Party Politics in Western Balkans: 119-130, Routledge, 2010,  p.125.
    3. Vlahović, Dragan: „Dan kada je rođena crnogorska nacija 1. maj 1945. godine – mesto rođenja Borba, organ KPJ“, Srpsko nasleđe, N°11, novembar 1998.
    4. Вукић, Предраг: „Мржња према Србима уједињавала чланство ЛСЦГ“, Српске новине,  Подгорица, 19. фебруар 2010.
    5. Vuković-Ćalasan Danijela, Đečević Mehmed: „Izazovi izgradnje građanskog identiteta u Crnoj Gori“, Migracijske i etničke teme, Vol.31, N°1/2015: 7–37, Institut za migracije i narodnosti, Zagreb, 2015.
    6. Дедеић, Добрило: „Политичка елита српског народа је издала Србе у Црној Гори!“, Балкан инфо, од 12. јула 2017. године, посебно 31:41 – 34:32
    7. Динић, Михајло: О називима средњовековне српске државе – Славонија, Србија, Рашка: 161-171, Из српске историје средњега века, Београд, 2003.
    8. Drašković, Čedomir: „Zeta/Crna Gora u doba Balšića (1360-1421)“, Zbornik radova Balšići, Matica crnogorska, Cetinje, 2012.
    9. Đukanović, Dragan: „Identitetska pitanja i linije unutrašnjih podela u Crnoj Gori”, Međunarodna politika, N° 3-4/2014: 395-422, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2014.
    10. Завод за статистику: Попис становништва, домаћинстава и станова у 2003 – Становништво – вјероисповјест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу, Књига 3, Подгорица, Новембар 2003.
    11. Ičević, Dušan: Crnogorska nacija, Drugo izdanje, Forum za etničke odnose, Beograd, 2015.
    12. Jagić, Vatroslav: Historija književnosti naroda hrvatskoga i srbskoga, JAZU, Zagreb, 1867.
    13. Кнежевић, Милош: Изневерена држава – Србија и Црна Гора у времену разлаза, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
    14. Komar, Olivera: Birači u Crnoj Gori – faktori izborne i partijske preferencije, Fakultet političkih nauka Podgorica/Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd, 2013.
    15. Коматина, Предраг: „Србија и Дукља у делу Јована Скилице“, Зборник радова Византолошког института, Vol. XLIX: 159-186, Византолошки институт САНУ, Београд,  2012.
    16. Коматина, Предраг: „Идентитет Дукљана према De administrando imperio“, Зборник радова Византолошког института, Vol. LI, Византолошки институт, САНУ, Београд, 2014.
    17. Константин Порфирогенит: De administratio imperio, глава 33, 34, 36.
    18. Lučić, М. Čedomir: „Sloboda, vjera i nacionalni duh vladajuće loze Petrovića“, Зборник радова:  Dinastija Petrović Njegoš, tom I, CANU, Podgorica, 2002.
    19. Милосављевић, Зоран: „БиХ и Црна Гора (не)одрживе мултинационалне творевине“, Српска политичка мисао, Vol. 38, N° 4/2012: 301-318, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    20. Monstat: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine, Saopštenje, broj 83, Zavod za statistiku, Podgorica, 12. juli 2011.
    21. MonStat: Konačni rezultati popisa 2003 – Stanovništvo prema nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti u Republici Crnoj Gori po opštinama, Saopštenje, broj 44, Zavod za statistiku, Podgorica, 21. septembar 2004.
    22. Неименован извор, „Црногорски Сабор прогласио је слободну и независну Краљевину Црну Гору“, Глас Црногорца, бр. 9, од 13. јула 1941.
    23. Nikčević, Tomica: „Guvernadurstvo kao politička struja Crne Gore“, Matica, 191-210, Matica crnogorska, Cetinje, 2010.
    24. Новаковић, Реља: Где се налазила Србија од VII до XII века?, Историјски институт/Народна књига, Београд, 1981.
    25. Пајовић, Радоје: Контрареволуција у Црној Гори – четнички и федералистички покрет 1941-1945, Обод, Цетиње, 1977.
    26. Perović, Slavko: Saopštenje, broj 14 (9), 11/10/2013.
    27. Петровић Драган, Станковић Владан: Заједничка држава Србије и Црне Горе, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
    28. Програмски циљеви Нове српске демократије, http://www.nova.org.me/stranica.php?id=2&tip=stranice
    29. Раковић, Александар: „Етнички идентитет Дукље и Зете“,  http://www.njegos.org/medieval/srednji.htm
    30. Регент Александар Карађорђевић краљу Николи Петровићу и обрнуто, Телеграм, 14/27. јули 1914.
    31. Станковић, Владан: „Грађански концепт црногорске нације – технологија асимилације Срба in vivo“, Политичка ревија, 4/2011: 69-88, Институт за политичке студије, Београд, 2011.
    32. Станковић, Владан: „Српско питање у постреферендумској Црној Гори“, Политичка  ревија, 03/2006, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
    33. Стефан Првовенчани, Повеља Богородичиној цркви на острву Мљету, 124.
    34. Танјуг, „Дедеић – Србима потребне националне, а не европске интеграције“, Вечерње  новости, Београд, 27. март 2018.
    35. Томашевић, Ђорђе Вид: „Црногорци и остали Срби“,
    36. http://www.njegos.org/arhsrpski/vid.htm
    37. http://www.dnpcg.me/program/
    38. http://www.snp.co.me/strana.asp?kat=1&id=6143
    39. http://demokrate.me/mismo/onama/
    40. https://www.cdm.me/politika/demospredrascjepom
    41. http://www.vijesti.me/vijesti/dritan-abazovic-jedini-kandidat-za-novog-predsjednika-gp-ura-931718
периодика Политичка ревија 2/2018 2/2018 УДК 323.1(=163.41)(497.11+497.16) 71-95