ЗАШТИТА КРИТИЧНИХ ИНФРАСТРУКТУРА – ИСКУСТВА ТРАНЗИЦИОНИХ ЗЕМАЉА

Милован Трбојевић

Сажетак

Перманентне промене у међународним односима, као и пораст безбедносних изазова, ризика и претњи, чине безбедносну ситуацију врло комплексном, како на националном, тако и наднационалном нивоу. У данашње време, један од  најзначајнијих безбедносних изазова је питање заштите критичних инфраструктура. Наиме, обзиром да је критична инфраструктура важан сегмент националне безбедности, њена заштита представља један од приоритета сваке државе.

Полазећи од чињенице да земље у транзицији имају различите модалитете заштите критичних инфраструктура, у овом раду је анализирана нормативна и организациона структура ове области у Р. Словенији и Р. Хрватској, са циљем долажења до сазнања о искуствима која би  могла бити имплементирана и у Р. Србији.

На основу добијених резултата дошло се до закључка да су Р. Словенија и Р. Хрватска, због просторно-географских, политичких, друштвено-економских и културолошких сличности, као и у погледу доношења и спровођења политике заштите критичних инфраструктура, добра референтна тачка за извлачење поука из искустава која би се могла применити у Р. Србији. Међутим, модели наведених држава се, не могу преузети и имплементирати у Р. Србији без одређених модификација, јер свака држава има своје специфичне особености.

Р. Србија нема кохерентне оквире у области заштите критичне инфраструктуре. У том смислу, потребно је спровести истраживање, које би укључило све секторе друштвених делатности, где би се дошло до релевантне листе критичних инфраструктура. Такође, на основу резултата истраживања могао би да се утврди и релативни степен критичности једне инфраструктуре у односу на друге и карактеристичне међузависности, специфичне за територију Србије. Након тога, неопходно је донети Закон о заштити критичних инфраструктура и подзаконска акта.

Референце

1. Brassett Jаmes, Vaughan-Williams Nick, “Governing Traumatic Events”,  Alternatives: Global, Local, Political, vol.37, No. 3/2012, p. 183
2. Gordon Kathryn, and Dion Maeve, ”Protection of Critical Infrastructure and the Role of Investment Policies, Relating to National Security”, OECD, May 2008.
3. Herega Mladen, “Nacionalna kritična infrastruktura”, Menadžment i sigurnost – M&S: “Planiranje i sigurnost”, 2010.
4. Lundborg Tom and Vaughan-Williams Nick, Resilience, Critical Infrastructure and Molecular Security: the Excess of Life in Biopolitics, International Journal Political Sociology, vol. 5, No. 4/2011.
5. Mitroff I. Ian”Crisis Management and Environmentalism: A Natural Fit”, California  Management Review, Vol. 36, No. 2/1994.
6. Murray T. Alan,  „Critical Infrastructure protection; The vulnerability conundrum” Telematics and Informatics, vol. 29, No. 1/2012.
7. Pursiainen Christer , ”The Challenges for European Critical Infrastructure Protection”, European Integration, vol. 31, No. 6/2009
8. Direktiva Saveta Evrope 2008/114/ES o utvrđivanju i označavanju evropske kritične infrastrukture i procene potrebe poboljšanja njene zaštite, „Službeni list EU”, Brisel, 08.12.2008.
9. Одлуку о одређивању сектора, Народне Новине Р. Хрватске, број 108/13
10. Правилник о методологији за израду анализе ризика пословања критичних инфраструктура, Народне Новине Р. Хрватске, број 128/13 и 93/17
11. Упутство о Mетодологији за израду процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа и планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, Службени гласник Р. Србије, број 18/2017
12. Уредбу о садржају и начину израде планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, Службени гласник Р. Србије, број 8/2011
13. Закон о критичним инфраструктурама, Народне Новине Р. Хрватске, број 56/13
14. Закон о критичним инфраструктурама, Службени гласник Р. Словеније , број 75/2017
15. Закон о ванредним ситуацијама, Службени гласник Р. Србије, број 111/2009, 91/2011 и  93/2012
16. http://www.mo.gov.si. (03.03.2018.)