Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

БАЛКАН И РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА – ГЕОПОЛИТИЧКИ И БЕЗБЕДНОСНИ АСПЕКТИ

Сажетак

Говорити о односу Русије према Балкану, њеном присуству и утицају посебно на Западном Балкану, не може бити целовито без познавања и анализе присуства НАТО на Балкану. У овом раду се говори о односу Русије према Балкану, облицима њеног (не)присуства на простору Балкана, кроз анализу присуства и утицаја САД и НАТО на том истом простору, који постају све снажнији са тенденцијом потпуног господарења Балканом и елиминисања сваког облика утицаја и присуства Русије на истом простору, коју САД сматрају „малигним чиниоцем“. У раду је дат историјски пресек руског утицаја и присуства на Балкану од совјетске Русије, преко Русије у доба Јелцина и у доба Путина, те актуелни односи Русије спрам Балкана, као поново велике светске силе. САД су успеле да се учврсте на простору Македоније, изборивши се за њено ново име, те Албаније и Црне Горе, а на КиМ желе нову можда највећу базу НАТО у Европи, истовремено вршећи снажне притиске на Србију и Републику Српску, као последње тачке ослонца Русије на Балкану. Управо због присутног начина деловања НАТО на Балкану, Русија која је изгубила одређене полуге присуства на Балкану, настоји реафирмисати своју улогу у склопу општег репозиционирања великих сила на светској сцени. Иако се све велике силе и домаћи фактори залажу за стабилност на Балкану, због општег тренда односа Балкан постаје зона потенцијалних конфликата у чијем центру се налазе српске земље и српски етнички простори.

кључне речи:

Референце

    • Банац Иво, „Обичан човјек који је победио комунизам“, Глобус, 15. август 2008.
    • Богетић Драган, Југословенско-совјетски односи почетком 60-тих година, istorija.rs
    • Вијесник, 17. март 1988.
    • Вукелић Јово, Улога медија, западних фондова и пропагандних НВО у антируској кампањи у Србији, https://izmedjusnaijave.rs
    • Горбачов, М. С., Перестројка и ново мишљење за СССР и остали свет, Култура, Београд, 1988.
    • Диздаревић Раиф, Од смрти Тита до смрти Југославије, Сарајево, 1999.
    • Интерфакс, 20. јун 2001.
    • Каравидић Зоран и Ковач Митар, „Афирмација Руске Федерације као велике силе“, Војно дело, 3/2018, Београд, 2018.
    • Кисинџер, Хенри, Светски поредак, Клуб Плус, Београд, 2014.
    • Ковач Митар, „Интереси великих сила на простору Балкана“, Србија и стратегијска раскршћа, ИСИКС 2016, Београд, 2016.
    • Ковић Милош, Дизраели и Источно питање, Клио, Београд, 2007.
    • Ладигин, Ф. И. и Афанасјев, С. Ф., Војнодоктринарне основе спољне политике САД, Београд, 2017.
    • Мамула Бранко, Случај Југославија, ЦИД, Подгорица, 2000.
    • Мачкић Ранко, „Стратегије националне безбедности САД и Руске Федерације и могуће импликације по безбедност Републике Србије“, Војно дело, 8/2017, Београд.
    • Митровић Андреј, „Ратни циљеви централних сила и Југословенско питање 1914-1918“, Историја једне утопије, том 1, Катена мунди, Београд, 2018.
    • Морозов, Ј. В., Геополитичка раскршћа, Београд, 2000.
    • National Security Strategy of the United States America, The White House, Washington DC, 2017.
    • Орел Катрин, Средња Европа, Клио, Београд, 2012.
    • Перишић Срђан, „Национална безбедност као један од основних чинилаца геополитичког позиционирања РФ на почетку 21. века“, Војно дело, зима 2010, Београд, 2010.
    • Перовић Латинка, Затварање круга, Свјетлост, Сарајево, 1990.
    • Петковић Тодор и Петковић Мирко, Геополитика и геостратегија великих сила и Србија, Београд, 2018.
    • Пећинар Александра, „Етничка интеграција у Југоисточној Европи и на Блиском Истоку (Краљевина СХС и Краљевина Сирија)“, Међународна политика, Београд, 1171, 2018.
    • Политика, 17. март 1988.
    • Пророковић Душан, Немачка геополитика Балкана, Катена мунди, Београд, 2014.
    • Рељић Душан, Русија и Западни Балкан, Берлин, 2009.
    • Степић Миломир, „Геополитички смисао југословенства и југословенске државе“, Историја једне утопије, том 1, Катена мунди, Београд, 2018.
    • Степић Миломир, У вртлогу балканизације, Београд, 2001.
    • Headley James, Russia and the Balkans: Foreign Policy from Yeltsin to Putin, London 2009.
    • Цвијић Јован, Балканско полуострво и јужнословенске земље I, Београд, 1922.
    • Шушић Славољуб, Балкански геополитички кошмар, ВИЗ, Београд, 2004.
периодика Политика националне безбедности 2/2019 2/2019 УДК: 327::911.3+355.02(470+571)(497) 15-48