БОСНА ПРОТИВ СРБИЈЕ И МЕЂУНАРОДНИ СУД ПРАВДЕ

Дејан М. Мировић

Сажетак

Муслиманска влада у Сарајеву je 1993. године поднела тужбу против Савезне Републике Југославије пред Међународним судом правде. То је био најкомпликованији процес у историји тог суда. Први пут је једна држава тужена за ге­ноцид. Саставни део Босне и Херцеговине, Република Српска је била против те тужбе. СРЈ је 1995. поднела контратужбу против БиХ. Међутим, СРЈ је после 2000. године одустала од континуитета са СФРЈ и чланства у статуту МСП, али и од контратужбе. Истовремено су вођени и слични спорови поводом тужби СРЈ против десет НАТО држава. Коначно, пресуда из 2007. године се није односила на Црну Гору и била је заснована на јурсидикцији МСП која се није признавала у случајевима СРЈ против десет НАТО држава.

Референце

1. Аврамов, Смиља, Крећа, Миленко, Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2008.
2. Гускова, Jeлена, Историја југословенске кризе 1990-2000, први део, ИГАМ, Београд, 2003.
3. Гускова, Jeлена, Историја југословенске кризе 1990-2000, други део, ИГАМ, Београд, 2003.
4. Кнежевић, Милош, Изневерена држава: Србија и Црна Гора у времену разлаза, Институт за политичке студије, Београд. 2007.
5. Костић, Славиша, Међуиародии односи и међуиародио право, Школска књига, Загреб, 1966.
6. Кривокапић, Борис, Еициклопедијски речник међународног права и међународних односа, Службени гласник, Београд, 2010.
7. Тохољ, Мирослав, Свети ратници и рат у Босни и Хецегоивни, ИГАМ, Београд, 2001.
8. Павић, Александар, Забрањена истина о Сребреници, Легенда, Чачак, 2007.
9. Холбрук, Ричард, Пут у Дејтон, Дан Граф, Београд, 1998.
10. Стенограми Србија пред Међународним судом правде, књига 1, Филип Вишњић, Београд, 2007. (приредио др Радослав Стојановић).
11. Стенограми Србија пред Међународним судом правде, књига 2, Филип Вишњић, Београд, 2007. (приредио др Радослав Стојановић).