Изабери језик:
  • Насловна
  • Публикације
  • БУЈАНОВАЧКО-ПРЕШЕВСКА ОБЛАСТ КАО ПОТЕНЦИЈАЛНО ГЕОПОЛИТИЧКО ЖАРИШТЕ У СРБИЈИ Између националне безбедности и пројекта „Природна Албанија“
Тема броја

Геополитичке дилеме

БУЈАНОВАЧКО-ПРЕШЕВСКА ОБЛАСТ КАО ПОТЕНЦИЈАЛНО ГЕОПОЛИТИЧКО ЖАРИШТЕ У СРБИЈИ Између националне безбедности и пројекта „Природна Албанија“

Др Вања Глишин

Сажетак

Историјски процеси и геополитички положај Републике Србије условили су постојање геополитичких жаришта на територији државе, што се одражава на националну безбедност. Територијалне јединице на којима уочавамо различите облике трајних или периодичних нестабилности и сукоба одређујемо као геополитичко жариште и у даљим корацима истраживања анализирамо конфликтне потенцијале на локалном и регионалном нивоу. На територији Републике Србије Бујановачко-прешевска област представља потенцијално геополитичко жариште, где већински албански представници политичких власти у својим политичким циљевима истичу идеју о издвајању општина Бујановац и Прешево и њиховом припајању тзв. Косову. Због сложене геополитичке ситуације на југу Србије, у првом делу рада биће одређене географске и демографске карактеристике општина. Други део рада посвећен је геополитичкој и безбедносној анализи Бујановачко-прешевске области. Циљ је да се изврши аналитичан преглед важних догађаја од ескалације сукоба деведесетих година до данас, како би се на основу тога указало на потенцијалне претње и ризике и на крају пружиле одређене геополитичке и безбедносне препоруке ради очувања националне безбедности и територијалног интегритета Републике Србије.

кључне речи:

Референце

    • Батаковић, Душан. 2007. Косово и Метохија: историја и идеологија. Београд: Чигоја штампа.
    • Бјелајац, Миле. 2019. „Прикривање и разоткривање правих разлога за рат 1999. на Косову и Метохији.“ Политика националне безбедности 16 (1): 13-36. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.1612019.1.
    • Ничић, Будимир. 2021. „Весли Кларк: Желим да видим како се Косово развија.“ Глас Америке, 7. јул 2021.
    • Бујановачке. 2019. „Занима нас само припајање Косову.“ Бујановачке, 25. новембар 2019.
    • Блиц. 2021. „Мустафа: Верујемо да ће се Прешевска долина припојити Косову.“ Блиц, 5. јун 2021.
    • Вучићевић, Александар и др. 2011. Просторни план општине Бујановац. Београд: Југословенски институт за урбанизам и становање.
    • Гаћиновић, Радослав. 2017. „Утицај сецесије Косова и Метохије на националну безбедност Србије.“ Политика националне безбедности 13 (2): 69-86. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.22017.4.
    • Глишин, Вања. 2019. Балканска геополитичка парадигма. Сремски Карловци: Каирос.
    • Глишин, Вања. 2020. „Српски народ под империјалном пресом – положај у геополитичком чвору.“ Напредак 1 (2): 47-64. doi: 10.5937/Napredak2002047G.
    • Деспотовић, Љубиша, Вања Глишин. 2021а. „Геополитички идентитет Републике Србије и Стратегија националне безбедности.“ Политика националне безбедности 20 (1): 21-35. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.2012021.2.
    • Деспотовић, Љубиша, Вања Глишин. 2021б. „Геополитички интереси и политички концепти формирања двеју Југославија и разлози њиховог државног разбијања.“ Лесковачки зборник LXI: 439-453.
    • Деспотовић, Љубиша, Вања Глишин. 2021в. „Геополитички разлози разбијања Титове Југославије у контексту међународне хегемоније САД.“ Напредак 2 (3): 63-74. doi: 10.5937/napredak2-34618.
    • Деспотовић, Љубиша, Вања, Глишин. 2021. Савремени међународни односи и геополитика. Сремски Карловци: Каирос.
    • Деспотовић, Љубиша. 2015. Геополитика деструкције. Сремски Карловци: Каирос.
    • Деспотовић, Љубиша. 2018. „Кинеска дискретна геополитичка трансгресија ка Балкану и безбедносни идентитет Србије.“ Политика националне безбедности 15 (2): 31-40. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.1522018.2
    • Деспотовић, Љубиша. 2019. Геополитика Светосавља. Сремски Карловци: Каирос.
    • Дробњак, Јово. 2018. „Српски пловни пут до мора: Дунав-Морава-Вардар-Егејско море.“ Политичка ревија 55 (1): 171-181. doi: https://doi.org/10.22182/pr.5512018.8.
    • Данас. 2020. „Арифи: Желимо припајање уз три услова.“ Данас, 25. фебруар 2020.
    • Ђорић, Марија. 2014. Екстремна десница: међународни аспекти десничарског есктремизма. Београд: Удружење Наука и друштво Србије.
    • ЈугПрес. 2021. „Албански политичари са југа Србије тражили уједињење са Косовом.“ ЈугПрес, 17. децембар 2021.
    • Јовановић, Бранислав, Чедомир Милић, Милош Зеремски, Михајло Костић, Радован Ршумовић. 1969. „Удолина Велике и Јужне Мораве.“ Зборник радова географског института Јован Цвијић, књ. 22: 1-93. Доступно: http://www.gi.sanu.ac.rs/media/gi/pdf/en/journal/022/gijc_zr_22_002_jovanovic_i_drugi.pdf (Приступљено: 20.02.2022.).
    • Костић, Марина. 2016. „Прешево, Бујановац и Медвеђа: статус/мањине, паралеле и ставови ЕУ и САД.“ Национални интерес 26 (2): 85-107. doi: https://doi.org/10.22182/ni.2622016.4.
    • Канцеларија за Косово и Метохију. 2022. „Једнострана и противправна акција Косовске полиције на Брњаку с циљем дестабилизације на терену.“ Канцеларија за Косово и Метохију, 26. фебруар 2022.
    • Галовић, Галовић. 2021. „Гурке поново на Космету.“ Политика, 9. октобар 2021.
    • Нешић, Милан. 2021. „Весли Кларк: Милошевић сукоб на Косову учинио неизбежним.“ Глас Америке, 9. јун 2021.
    • Нови стандард. 2021. „Хаос на КиМ: РОСУ на северу, почело одузимање таблица, бачен сузавац на Србе.“ Нови стандард, 20. септембар 2021.
    • Политика. 2021. „Османи оптужила Србију да води агресивну кампању против Косова.“ Политика, 30. октобар 2021.
    • Политика. 2021а. „Британска амбасада подржала полицијску акцију Приштине.“ Политика, 14. октобар 2021а.
    • Политика. 2021б. „Стални напади на цркве и гробља на КиМ.“ Политика, 26. децембар 2021б.
    • Политика. 2022. „Косовска полиција блокирала алтернативне путеве.“ Политика, 24. фебруар 2022.
    • Пророковић, Душан. 2018. Геополитика Србије. Београд: Службени гласник.
    • Републички завод за статистику [РЗС]. 2003. Попис становништва у 2002. години: Национална или етничка припадност. Књига 1. Београд: Републички завод за статистику. https://publikacije.stat.gov.rs/G2002/Pdf/G20024001.pdf. (Приступљено: 20.02.2022.).
    • Републички завод за статистику [РЗС]. 2022. Профил Бујановац. Београд: Републички завод за статистику. http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/1/DI_Profil_Bujanovac_EURSRB002002008005.pdf.
    • Републички завод за статистику [РЗС]. 2022. Профил Прешево. Београд: Републички завод за статистику. http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/1/DI_Profil_Presevo_EURSRB002002008007.pdf. (Приступљено: 20.02.2022.).
    • РТС. 2011. „И југ Србије тема дијалога?.“ РТС, 3. мај 2011.
    • РТС. 2019. „Тачи најавио да ће тражити припајање ‘прешевске долине’.“ РТС, 28. април 2019.
    • РТС. 2022. „Скоро 200.000 Албанаца за четири месеца пријавило се за одлазак са КиМ.“ РТС, 29. март 2022.
    • Секуловић, Драгољуб. 2006. „Геостратешки положај и значај геопростора Врањско-бујановачка котлина.“ Глобус 31, Српско географско друштво, стр. 75-88.
    • Серж Алими, Доминик Видал, Анри Малер, Матјас Рејмон. 2020. Како се фабрикује јавно мњење: медији и „праведни ратови“. Београд: Факултет за медије и комуникацију.
    • Стевановић, Обрад, Саша Мијалковић, Дане Субошић, Драган Млађан. 2012. „Превенција етнички мотивисаног тероризма у Републици Србији – студија случаја ‘Бујановац, Прешево и Медвеђа’.“ Теме 36 (4): 1701-1717.
    • Стефановић, Владислав. 2019. „Утицај тероризма на безбедност у региону Западног Балкана.“ Докторска дисертација. Универзитет у Београду: Факултет политичких наука.
    • Степић, Миломир. 2012. Косово и Метохија постмодерни геополитички експеримент. Београд: Институт за политичке студије.
    • Филимонова Игоровна, Ана. 2011. „Албанизација Балкана.“ У: Геополитика постмодерног света. Београд: Геополитика.
    • Хофбауер, Ханес. 2009. Експеримент Косово: повратак колонијализма. Београд: Албатрос плус.
    • Цвијић, Јован. 1922. Балканско полуострво и јужнословенске земље. Београд: Државна штампарија Краљевине СХС.
    • Шуваковић, Урош. 2015. Транзиција. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
    • Шушић, Славољуб. 2004. Геополитички кошмар Балкана. Београд: Војноиздавачки завод.
    • Deutsche Welle. 2021. „Levica kritikuje odnos Berlina prema zločinima UČK.“ Deutsche Welle, 24. januar 2021.
    • United Nations. 2019. World Population Prospects 2019. Department of Economic and Social Affairs, Population Division. New York: United Nations.
    • Epoka e re. 2020. „Spastrimi i heshtur etnik organizuar nga shteti serb në Medvegjë, Preshevë e Bujanoc.“ Epoka e re, 11. maj 2020.
периодика Политика националне безбедности 1/2022 1/2022 УДК: 355.02(497.11):323.1(=18)”20” 147-169
https://doi.org/10.22182/pnb.2212022.7
Линк ка издању часописа Политика националне безбедности - 1/2022