Изабери језик:
Тема броја

ПРАВО И ПОЛИТИКА

ЧЕДОМОРКЕ И ВЕШТИЦЕ У СРПСКОМ ПРАВУ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА

Сажетак

Током Првог и Другог устанка, под утицајем историјских, друштвених, културних и етничких процеса који су имали значајнијег удела у формирању и развоју српске државе, жене су кажњаване за извршење кривичних дела чедоморства и вештичарење што показује велики број судских пресуда, али и обичајна и канонска правила која су предвиђала специфичне санкције у овим случајевима. Да би спречили извршење кривичног дела чедоморства, Карађорђе је дозволио да без казне прође девојка која је дете одбацила, а прва казна коју је Милош прописао била је новчана казна. Међутим, како показују судске пресуде, које су биле у складу са тадашњим правилима позитивног права, чедоморство није успело да се сузбије. Због тога се казнена политика пооштрава и најчешће се чедоморкама изриче казна ударац камџијом (бичевање). Превенцији чедоморства није помогла ни смртна казна, коју је прво прописао Карађорђе, а касније и Милош у временском периоду од годину дана. Новчана, телесна и смртна казна које је позитивно законодавство предвиђало у случајевима извршеног кривичног дела чедоморства управо су преузете из обичајних правила. Што се тиче кажњавања вештица, за разлику од кажњавања чедоморки, постоји раскорак између канонских и обичајних правила с једне стране и законских прописа с друге стране, јер је Карађорђе наредио да се они који их убијају или муче казне на исти начин, али је био први који ту наредбу није поштовао у пракси.

кључне речи:

Референце

    1. Архимандрит, Епифаније (Теодоропулос), „Кад човек постаје душа жива“, у зборнику: Светиња живота и чедоморство, Светигора, Цетиње, 1995.
    2. Богишић, Валтазар: Грагја у одговорима из различитих крајева Словенског Југа, Загреб, 1874.
    3. Братић, Добрила, „Поновно сахрањивање убијеног ванбрачног детета – ритуална контрола културе над природом“, Етнолошке свеске, Етнолошко друштво Србије, Београд, бр. 4/1985.
    4. Гавриловић, Михаило: Милош Обреновић, књига II, Београд, 1909.
    5. Гавриловић, Обрад: Ваљевски окружни суд 1815-1865. године, Београд, 1973.
    6. Ђорђевић, Тихомир: Грађа за српске народне обичаје из времена прве владе кнеза Милоша, књига I, Српски етнографски зборник XIV, Живот и обичаји 8, Београд, 1909.
    7. Ђорђевић, Тихомир: Наш народни живот, Београд, 1923.
    8. Ђорђевић, Тихомир: Из Србије кнеза Милоша, становништво-насеља, Београд, 1924.
    9. Ђорђевић, Тихомир, „Девојачка невиност у нашем народу“, Гласник Етнографског музеја, Београд, бр. 3/1928.
    10. Ђорђевић, Тихомир, „Село као суд у нашем народном обичајном праву“, у зборнику: Зборник Филозофског факултета, књига I, Филозофски факултет, Београд, 1948.
    11. Јовановић, Алекса: Приносци за историју старог српског права, Београд, 1900.
    12. Караџић, Вук: Грађа за српску историју нашега времена, Београд, 1898.
    13. Караџић, Вук: Описаније Србије, Београд, 1989.
    14. Максимовић, Стеван: Суђења у Кнежевини Србији пре писаних законика из архиве Пожаревачког магистрата, Пожаревац, 1898.
    15. Мијатовић, Станоје: Обичаји српског народа (из Левча и Теменића), књига I, Српски етнографски зборник VII, Живот и обичаји 4, Београд, 1907.
    16. Милаш, Никодим: Правила православне цркве са тумачењима I, Београд-Шибеник, 2004.
    17. Милаш, Никодим: Правила православне цркве са тумачењима II, Нови Сад, 1896.
    18. Милићевић, Милан: Поменик знаменитих људи, Београд, 1888.
    19. Милићевић, Милан, „Прилози за историју од 1810-1827. године“, Споменик, Београд, бр. 17/1892.
    20. Петровић, Ђорђе: Рěчникъ закона, уредба, уредбены прописа и правила изданы у Кнјажеству Србіи одъ 1827. до половине 1854. године, Београд, 1856.
    21. Петровић, Петар: Живот и обичаји народа у Гружи, Српски етнографски зборник LVI-II, Живот и обичаји 26, САНУ, Београд, 1948.
    22. Поповић, Радомир: Протокол и регистар Шабачког магистрата од 1808. до 1812. године, Београд, 2010.
    23. Поповић, Сретен: Путовање по Новој Србији, Нови Сад, 1879.
    24. Савић, Велибор: Прота Матеја Ненадовић (акта и писма), Горњи Милановац, 1984.
    25. Соловјев, Александар, „О Карађорђевом законику“, Архив за правне и друштвене науке, Правни факултет, Београд, бр. 24/1932.
    26. Соловјев, Александар: Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године, Београд, 1980.
    27. Стојановић, Иван: Дěловодный протоколъ одъ 1812. Маія 21. до 1813. Августа 5. Кара-Ђорђа Петровића, вър’овногъ вожда и господара народа србскогъ, Београд, 1848.
    28. Страњаковић, Драгослав: Карађорђе, Београд, 1938.
    29. Живановић, Тома: Законски извори кривичног права Србије и историјски развој његов и њеног кривичног правосуђа од 1804. до 1865., Београд, 1967.

     

периодика Српска политичка мисао 4/2015 УДК 343.622-055.2+398.47]:34(497.11)“18“ 229-252