ДЕМОКРАТИЈА И БЕЗБЕДНОСТ У НАЦИОНАЛНОЈ ДРЖАВИ

Радослав Гаћиновић

Сажетак

Демократија je облик владавине у којем државна власт произилази из народа. Реч “демократија” потиче од античких грчких речи демос што значи народ и кратос владавина. Идеја демократије је настала у старој Грчкој, а у свом изворном значењу је означавала владавину сиромашног народа. Та идеја је почивала на једнакости грађана да слободно говоре у скупштини (isegoria) и на њиховој једнакости пред законом (isonomia). Те две врсте једнакости, проистичу из индивидуалне аутономије појединаца, тј. из њихове независности и самоодређења. Истинска домократија ствара услове и за безбедност грађана, иако је безбедност веома комплексан и сложен друштвени феномен. Постојањем безбедности као истинске људске вредности, по­требе и интереса, у демократским државама постоји и слобода као најузвишенији идеал и универзална одредница савременог развоја човека. Тако схваћена слобода, још од античке Грчке подразумева политичко право грађана да одлучују о свим јавним питањима, а самим тим о питањима из области безбедности. Дакле, слобода и безбедност су продукти истинске демократије. А пошто истинска демократија у пракси још увек не функционише, ипак безбедност као стање и процес је у надлежности државе и њене власти која је продукт демократских избора.

Референце

1. Милан Вујаклија, Лексикон страних речи, Просвета, Београд, 1980.
2. Michael Dillon, Politices of security, Routledge, London, 1996 Макс Вебер, Привреда и друштво, Том други, Просвета, Боград, 1976.
3. Митровић М. Д: Држава и право у теорији државе и права, Сл. лист СФРЈ, Београд, 1992.
4. Љубомир Стајић Радослав Гаћиновић, Увод у студије безбедности, Драслар партнер, Београд, 2007.
5. Миленко Грчић, Политичка географија, Географски факултет, Београд, 2000.
6. Haralambos Michael, Увод у социологију, Глобус, Загреб, 1989.
7. Мирјана Касаповић, “Демократска транзиција и политичке странке”, Политичка мисао, бр. 2/1996.
8. Јован Мируић, Демокрација у посткомунистичким друштвима, Загреб, 1996.
9. В.: Херодотова Историја, књ. 3, тч. 80-82, Матица српска, Нови Сад, 1959.
10. Ђорђе Јелинек, Право мањина, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1902.
11. Платон, Државник и Седмо писмо, Загреб, Факултет политичких наука Либер 1977;
12. Платон, Држава, Култура, Београд, 1957.
13. Аристотел, Политика, Култура, Београд,
14. Монтескје, О духу закона, I-II, Филип Вишњић, Београд, 1989.