ДИРЕКТНА ДЕМОКРАТИЈА У СРБИЈИ

Александар Новаковић

Др Мијодраг Радојевић

Сажетак

Овај рад представља увод у предстојећи пројекат истраживања развоја директне демократије у Србији. Први део истраживања подразумева теоријско одређивање концепта непосредне демократије. У другом делу, истраживање треба да истакне историјски аспект искуства институција непосредне демократије у последњих више од два века модерне српске историје. У трећем делу истраживања биће речи о најновијем, транзиционом искуству имплементације различитих облика директне демократије те ће значајни део истраживања бити усмерен и на нормативно-правну анализу ове проблематике. У четвртом, закључном делу истраживања, намера је да се на основу претходних разматрањаукаже на основни узрокниске партиципација становништва у свим сферама друштвеног живота. На тај начин створиће се претпоставке за промишљање другачијих форми и праваца организације друштва и то од владајућег обрасцацентрализованог и линеарног top-down преноса моћи и одлучивања ка децентрализованом и дисперзивномdown-to-the-top моделу учешћа грађана у политичком животу.

Референце

1. Бобио Норберто, Будућност демократије – одбрана правила игре, Београд, Филип Вишњић, 1990.
2. Верготини де Ђовани, Упоредно уставно право, ЈП „Службени гласник“, 2015.
3. Вукелић Зорица, Грађанско учешће на локалном нивоу – Анализа правног оквира и политике у Србији и другим европским земљама – Истраживање постојећег стања, Стална конференција градова и општина, Београд, 2006.
4. Dahrendorf Ralph, “Citizenship and Beyond: The Social Dynamics of an Idea”, Social Research, 41 (1974).
5. Јовичић Миодраг, „Референдум ‒ покушај упоредно правног изучавања“, у: Демократија и одговорност, Изабрани списи Миодрага Јовичића, књига 1, Правни факултет Универзитета у Београду и Службени гласник, Београд, 2006.
6. Јовичић Миодраг, Путеви и странпутице југословенске уставности“, Изабрани списи књига 6 ‒ Србија на прелому векова, Правни факултет Универзитета у Београду и Службени гласник, Београд, 2006.
7. Клачар, Б. „Истраживање обима и интензитета непосредног учешћа грађана кроз референдуме, грађанске иницијативе и зборове грађана“, у: Непосредно учешће грађана у управљању локалном заједницом – Проблеми, изазови и препоруке за унапређење процеса. Београд: ОЕБС, 2011.
8. Крастев Иван, С вером у неповењење – Може ли демократија да опстане када не верујемо својим лидерима, Клио, Београд, 2013.
9. Liggio Leonard P, Alexis de Tocqueville (1805–1859), Literature of Liberty, Spring 1982, vol. 5, No. 1.
10. Марковић Ратко, Уставно право, деветнаесто прегледано и поправљено издање, Правни факултет Универзитета у Београд, Београд, 2014.
11. Миливојевић Зоран, Цивилно друштво Србије: Потиснуто током 1990-их – у потрази за легитимитетом, препознатљивом улогом и признатим утицајем током 2000-их. Аргумент: Центар за развој непрофитног сектора, Београд, 2006.
12. Мојсиловић Милош и други, Непосредно учешће грађана у управљању локалном заједницом (проблеми, изазови и препоруке за унапређење процеса, Мисија ОЕБС у Србији, Београд, 2011.
13. Пејић Ирена, „Облици непосредне демократије у уставноj држави ‒ уставни референдум у Србији“, Правни живот, број 14/2009, Удружење правника Србије, Београд, стр. 759‒775.
14. Recommendation 1704 (2005), Referendums: towardsgoodpractices in Europe, available at http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta05/EREC1704.htm (last accesed on July 18, 2014).
15. Council of Europe, Parliamentary Assemble, Resolution 1547 (2007) State of human rights and democracy in Europe, http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta07/ERES1547.htm, посећено 27. јануара 2015. године.
16. Habermas Jürgen, The Theory of Communicative Action. Vol. 1, Reason and the Rationalization of Society, Boston Press, Boston 1984.
17. Хајек А. Фридрих, Право, законодавство и слобода, „Службени лист СРЈ, Цид, Подгорица, 2003.
18. Hoppe Hans-Hermann, Democracy – The God That Failed: The Economics, Politics of Monarchy, Democracy, and Natural Order, Transaction Publishers, 2001.
19. Hoppe Hans-Hermann, „The Politics of Johann Wolfgang Goethe“, The Wall Street Journal Europe, December 30, 1999.
20. Чубриловић Васа, Историја политичке мисли у Србији XIX века, Народна књига, Београд, 1982.
21. Закон о локалној самоуправи, „Службени гласник РС“, број 129/07.
22. Закон о поступку претходног изјашњавања грађана на републичком референдуму о државним симболима, „Службени гласник РС“, број 66/91.
23. Закон о референдуму, „Службени гласник СРС“, број 40/89.
24. Закон о референдуму и народној иницијативи, „Службени гласник РС“, бр. 48/94 и 11/98.
25. Закон о територијалној организацији Републике Србије, „Службени гласник РС“, број 129/07.
26. Нацрт закона о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи (члан 18), Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе, Београд, 2014, http://www.mrrls.gov.rs/node/444 (посећено 18. јула 2014. године).
27. Нацрт закона о референдуму и народној иницијативи (четврти нацрт од 6. априла 2010. године), Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, Београд, 2010.
28. Статут Аутономне покрајине Војводине, „Службени лист АП Војводине”, број 20/14.
29. Устав Републике Србије, „Службени гласник РС“, број 1/90.
30. Устав Републике Србије, „Службени гласник РС“, број 98/06.