ДВА ВЕКА ОМБУДСМАНА – ШВЕДСКИ JUSTITIOMBUDSMAN

Др Мијодраг Радојевић

Сажетак

Користећи методе упоредноправне анализе, аутор у свом чланку објашњава логику настанка, деловања и улоге омбудсмана у Шведској и Србији. Појава Јустициоомбудсмана у Шведској је резултат стицаја историјских прилика. Обликован је као модел једног од основних механизама заштите људских права од самовоље управне власти. Оригиналност институције омбудсмана је да делује снагом свог ауторитета и да подстиче на ефикаснију заштиту људских права. Разлоге његове популарности и општеприхваћености у свету налазимо у поједностављеном и бесплатном по­ступку који олакшава комуникацију са грађанима али и његовој улози у легитимизацији и демократизацији политичког система, као и у унапређењу квалитета јавне управе. Национални Заштитник грађана у Србији има карактеристике класичног модела омбудсмана. Он је облик ванправне, спољне контроле управе и заштите људских слобода и права. Поред републичког омбудсмана у Србији постоји покрајински омбудсман за Војводину и локални омбудсмани. Досадашње искуство показује да је институција омбудсмана прихваћена од стране грађана, да је стекла углед и ауторитет неопходан за ефикасно деловање. Сврха овог чланка је да истражи институционалне претпоставке развоја омбудсманске функције у Србији. Квалитативно посматрано, оне се састоје у јачању омбудсманских прерогатива и стварању амбијента владавине права и демократије, а у квалитативном смислу у ширењу мреже заштитника грађана.

Референце

1. Anderson V Stanley, “Scandinavian Ombudsman“ (reprinted from the American-Scandinavian Review, Vol. 52. No. 4, December 1964, стр. 403-409), in: S. V. Anderson, Ombudsman Readings, Prepared for a Political Science, Seminar on Grievance Mechanism, Fall, 1980, стр. 20-26.
2. Влатковић Милан, Ђокић Бранислав, Коментар Закона о локалној самоуправи, ЈП „Службени гласник“, Београд, 2009.
3. Давинић Марко, „Значај институције омбудсмана за правни систем“, Правни живот, број 10/2007, том II, Удружење правника Србије, Београд, стр. 717­727.
4. Димитријевић Предраг, „Локални омбудсман“, Правни живот, број 10/2006, Удружење правника Србије, Београд, стр. 317-328.
5. Еклунд Клас, „Шведски парламентарни омбудсмани“, у: Зборник радова бр. 3-4, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, 1990, стр. 7-16.
6. Заштитник грађана, Заштитник грађана Извештај 2007, /index.php/lang-sr/izvestaji (интернет страница посећена 1. октобра 2009).
7. Заштитник грађана, Заштитник грађана Извештај 2008, /index.php/lang-sr/izvestaji (интернет страница посећена 1. октобра 2009).
8. International Ombudsman Institute, Information Booklet, (интернет страница посећена 30. септембра 2009)
9. Јовичић Миодраг, „Омбудсман – чувар законитости и права грађана“ (монографија), у: М. Јовичић, Изабрани списи демократија и одговорност, књига 1, Правни факултет Универзитета у Београду, ЈП „Службени гласник“, Београд, 2006.
10. Јосиповић Радмила (et. al.), Модел статута општина и градова, Стална конференција градова и општина, Београд, 2008.
11. Cominelli Luigi, “An Ombudsman for the Europeans: Gradually Moving Towards ’Effective Dispute Resolution’ Between Citizens and Public Administrations“ in: Linda C. Reif (Edited), The International Ombudsman Yearbook, International Ombudsman Institute, Volume 6/2002, Martinus Nijhoff Publishers, 2004, стр. 143-178.
12. Крпина Ивана, „Омбудсман за заштиту права детета“, у: С. Лилић, Б. Ковачевић-Вучо, Д. Миленковић, Омбудсман – међународни документи, упоредно право, законодавство и пракса, Комитет правника за људска права, Београд, 2002, стр. 188-202.
13. Ђорђевић Јован, Политички систем – прилог науци о човеку и самоуправљању, измењено издање, Савремена администрација, Београд, 1988.
14. Милосављевић Богољуб, Омбудсман – заштитник права грађана, Центар за антиратну акцију, Београд, 2001,
15. Мишљење Парламентарне скупштине Савета Европе, број од 24. септембра 2002. године, текст објављен у: „Европском форуму“, број 4/2003, додатак часописа Време, број 642 од 24. априла 2004. године.
16. Пајванчић Маријана, „Омбудсман у уставном систему Србије – од идеје до реализације“ у: М. Пајванчић, Србија између устава и уставности, Хелсиншки одбор за људска права, Београд, 2005, стр. 174-186.
17. The Parliamentary Ombudsmen History, http://www.jo.se/Page.aspx?MenuId=12&ObjectClass=DynamX_Docyments…(интернет страница посећена септембра 2009)
18. Поповић Витомир, „Институције омбудсмана у заштити људских права“, Правни живот, број 12/2005, том IV, Удружење правника Србије, Београд, стр. 1089-1104.
19. Радиновић Драган, Омбудсман и извршна власт, ЈП „Службени гласник“, Савет за државну управу Владе Републике Србије, Београд, 2001.
20. Радојевић Миодраг, „Развој идеје и институције омбудсмана у Србији“, Политичка ревија, број 1/2003, Институт за политичке студије, Београд, стр. 85-124.
21. Радојевић Миодраг, „Институција омбудсмана на простору бивше Југославије“, Политичка ревија, број 1/2004, Институт за политичке студије, Београд, стр. 37-60.
22. Радојевић Миодраг, „Нови Устав Србије и омбудсман“, у: Политичка ревија, број 4/2006, Институт за политичке студије, Београд, стр. 755-765.
23. Reif C. Linda, The Ombudsman, Good Governance and the International Human Rights System, Martinus Nijhoff Publishers, Leiden, 2004.
24. Стална конференција градова и општина, Именик представника локалних органа власти, Београд, 2008.
25. Стојановић Невенка, Вучковић-Декић Љиљана, „Омбудсмани у науци“, Sci-Tech, број 009, децембар/јануар 2005, Београд, стр. 43-45. http://www.sgi.co.rs/html/009/sadryaj.html.
26. Томић, Р. Зоран, Опште управно право, Правни факултет Универзитета у Београду, ЈП „Службени гласник РС“, Београд, 2009.
27. Устав Републике Србије, „Службени гласник РС“, број 98/06.
28. Закон о здравственој заштити, „Службени гласник РС“, број 107/05.
29. Закон о Заштитнику грађана, „Службени гласник Републике Србије“, бр. 79/05 и 54/07.
30. Закон о локалној самоуправи, „Службени гласник Републике Србије“, број 9/02.
31. Закон о локалној самоуправи, „Службени гласник Републике Србије“, број 129/07.
32. Закон о општем управном поступку, „Службени лист СРЈ“, бр. 33/97 и 27/01.
33. Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција, „Службени гласник РС“, број 44/09.
34. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, „Службени гласник РС“, бр. 120/04 и 54/07.
35. Закон о Уставном суду, „Службени гласник Републике Србије“, број 109/07.
36. Закон о утврђивању одређених надлежности Аутономне Покрајине, „Службени гласник Републике Србије“, број 6/02.
37. Одлука о Покрајинском омбудсману од 2002. године, „Службени гласник АП Војводине, број 27/02.
38. Устав Шведске од 1809. године, The Instrument of Government (Regeringsfor­men), http://www.jo.se/Page.aspx?MenuId=12&Language=en&ObjectClass=… (интернет страница посећена 30. септембра 2009)
39. Европска мрежа омбудсмана за децу (European Network of Ombudspeople for Children ENOC) – www.ombudsnet.org.
40. Европски омбудсман (омбудсман ЕУ) (The European Ombudsman) www.euro-ombudsman.eu.int/
41. Заштитник грађана Републике Србије – www.ombudsman.rs
42. Међународни институт омбудсмана (International Ombudsman Institute Alberta, Canada) – www.law.ualberta.ca/centres/ioi.
43. Међународни институт омбудсмана (International Ombudsman Institute European region) – www.ioi-europe.org.
44. Покрајински омбудсман у Војводини – www.ombudsman-apv.org.rs.
45. Шведски омбудсман (Justitioombusmen) – www.jo.se.