ИСТОРИЈСКЕ ТЕМЕ
ЕКОНОМСКА И ДРУШТВЕНА ОСНОВА СТАРЕ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ
Сажетак
Историјски развој сваког друштва у најтешњој вези је с његовом економском основом, јер политичка моћ директно произилази из економске снаге. Економска историја осветлила је древна друштва, дала један нови угао посматрања и разумевања њиховог уздизања и опадања. Из такве перспективе могуће је и сагледавање српског средњовековног друштва – државе Немањића. Српска средњовековна култура развила се у окриљу византијске културе, највише културе средњег века. Византијски културни образац видљив је у организацији државе, друштвеној структури, политичкој идеологији, књижевности, правним споменицима онога времена. По задужбинама које су нам оставили Немањићи, види се да су располагали значајним богатством. Указујемо на порекло тог богатства, као и основ стицања. Богатство још увек није капитал, а да ли ће то постати зависи од тога да ли ће бити употребљено за подстицај привредне делатности и технолошке иновације у производњи. На том плану није било великог успеха, како због односа према раду, још више због препуштања трговачке делатности странцима. Услед тога што је новац отицао према домицилу тих трговаца, понајвише у Дубровник и Венецију, није дошло до развоја градских средишта у самој Србији. А без градова нема појачане привредне активности ни у пољопривреди, занатске или индустријске производње поготову. Јасно је да појам индустрија, када се говори о средњем веку, треба схватити условно.
Референце
