ЕВРОПЕИЗАЦИЈА НАЦИОНАЛНИХ СПОЉНИХ ПОЛИТИКА – ИДЕЈНИ ОКВИР

Сажетак

Циљ овог чланка је да укаже на оправданост концепта европеизације кроз проучавање односа између националних спољних политика и спољне политике ЕУ. Да ли је концепт европеизације решење или проблем? Аутор европеизацију посматра као интерактивни, међусобно конституишући процес промене који повезује европски и национални ниво, где се реакције држава чланица на интеграциони процес усмеравају ка европским институцијама и политикама и обрнуто. Чланак ће бити подељен у два дела. У првом делу, разматраће се појам европеизације. У другом делу, аутор ће настојати да појасни корисност концепта европеизације узимајући као предмет анализе област спољне политике. Циљ је да се кроз пропитивање односа националних спољних политика и спољне политике ЕУ укаже на оправданост појма европеизације. Аутор ће одговорити на питање да ли je европеизациja адекватан приступ који нам омогућава разумевање одно­са између спољне политике ЕУ и националних спољних поли­тика, тј. да ли нуди аналитичку перспективу која олакшава истраживање повезаности између ова два нивоа анализе.

Референце

1. Allen, David, „Who speaks for Europe? The search for an effective and coherent external policy“, in John Peter­son, Helene Sjursen (eds.), A Common Foreign Policy for Europe? Competing Visions of the CFSP, Routledge, London, 1998.
2. Anastasakis, Othon, „The Europeanization of the Balkans“, The Brown Journal of World Affairs, XII, n° 1, 2005.
3. Bâtora, Jozef, „Does the European Union transform the in­stitution of diplomacy?“, Journal of European Public Policy, 12, n° 1, 2005.
4. Börzel, Tanja, „Towards Convergence in Europe? Institu­tional Adaptation to Europeanization in Germany and Spain“, Journal of Common Market Studies, 37, n° 4, 1999.
5. Buller, Jim, Gamble, Andrew, „Conceptualising Europea­nisation“, Public Policy and Administration, vol. 17, n° 4, 2002.
6. Bulmer, Simon J., Radaelli, Claudio, „The Europeanization of National Policy?“, Queen’s Papers on Europeanisa­tion, n° 1, 2004.
7. Checkel, Jeffrey, „International Institutions and Socializa­tion in Europe: Introduction and Framework“, Internati­onal Organization, 59, n° 4, 2005.
8. Graziano, Paolo, ,,Europeanization or Globalisation?: A Framework for Empirical Research (with Some Eviden­ce from the Italian Case), Global Social Policy, 3, n° 2, 2003.
9. Haas, Ernst B., „International Integration: The European and the Universal Process“, International Organization, vol. 15, n° 3, 1961.
10. Hix, Simon, Goetz, Klaus H., „Introduction: European Inte­gration and National Political Systems“, West European Politics, 23, n° 4, 2000.
11. Keukeleire, Stephan, MacNaughtan, Jennifer, The Fore­ign Policy of the European Union, Palgrave Macmillan, London, 2008.
12. Knill, Christoph, Lehmkuhl, Dirk, „How Europe Matters.
13. Different Mechanisms of Europeanization“, European Integration online Papers, 3, n° 7, 1999, http://www.eiop.or.at/eiop/texte/1998-007a.htm.
14. Knill, Christoph, Lehmkuhl, Dirk, „The national impact of European Union regulatory policy: Three Europeaniza­tion mechanisms“, European Journal of Political Rese­arch, 41, n° 2, 2002.
15. Ladrech, Robert, „Europeanization and Political Parties: Towards a Framework for Analysis“, Party Politics, 8, n° 4, 2002.
16. Ladrech, Robert, „Europeanization of Domestic Politics and Institutions: The Case of France“, Journal of Com­mon Market Studies, 32, n° 1, 1994.
17. Major, Claudia, „Europeanisation and Foreign and Security Policy Undermining or Rescuing the Nation State?“, Politics, 25, n° 3, 2005.
18. Major, Claudia, Pomorska, Karolina, „Europeanisation: Framework or Fashion?“, CFSP Forum, vol. 5, n° 5, 2005.
19. Manners, Ian, Whitman, Richard, „Conclusion“, in Ian Manners, Richard G. Whitman (eds.), The Foreign Po­licies of European Union Member States, Manchester University Press, Manchester, 2000.
20. Olsen, Jan, „The Many Faces of Europeanization“, Journal of Common Market Studies, vol. 40, n° 5, 2002.
21. Radaelli, Claudio, „Whither Europeanization? Concept stretching and substantive change“, European Integra­tion online Papers, vol. 4, n° 8, 2000.
22. Risse, Thomas, Caporaso, James, Cowles, Maria Green, „Europeanization and Domestic Change. Introduction“,  in Maria Green Cowles, James Caporaso, Thomas Ris­se (eds.), Transforming Europe: Europeanization and Domestic Change, Cornell University Press, Ithaca NY, 2001.
23. Smith, Michael E., „Conforming to Europe: the domestic impact of EU foreign policy co-operation“, Journal of European Public Policy, 7, n° 4, 2000.
24. Стојадиновић, Миша, „Србија пред изазовима“, Српска политичка мисао, вол. 25, бр. 3, 2009.
25. Стојановић, Ђорђе, Матић, Петар, „Концепт стратешке културе: случај ЕУ“, Политичка ревија, вол. 25, бр. 3. 2010.
26. Тодоровић, Јелена, „Србија и политика условљавања Европске уније“, Политичка ревија, вол. 28, бр. 2, 2011.
27. Tsardanidis, Charalambos, Stavridis, Stelios, „The Europe­anisation of Greek Foreign Policy: a Critical Appraisal“, European Integration, vol. 27, n° 2, 2005.
28. Vukcevic, Dejana, L’émergence d’une Europe de la défen­se : difficultés et perspectives, Editions universitaires européennes, 2010.
29. Wallace, Helen, „Europeanisation and Globalisation: Com­plementary or Contradictory Trends?“, New Political Economy, vol. 5, n° 3, 2000.
30. Wong, Ruben, „Foreign Policy“, in Paolo Graziano, Maar­ten Vink (eds.), New Research Agen­das, Palgrave Macmillan, London, 2008.