ЕВРОПСКЕ СИЛЕ И СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ
ГЕРМАНСКИ ФАКТОР У РУСКО-СРПСКИМ ОДНОСИМА ПРЕД ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
Сажетак
У раду аутор анализира утицај Немачке и Аустро-Угарске на интересе Србије и Русије од уједињења Немачке 1871. па до самог предвечерја Првог светског рата. Супротно преовлађујућем и популарном схватању, ове германске силе нису биле непремостивe препрека за базичне геополитичке интересе Србије и Русије, већ су то управо биле силе Антанте са којима су Србија и Русија биле у кобном савезу, како ће се касније испоставити. Србија је у рату изгубила трећину своје популације и свој идентитет утопивши се на подстицај савезника у Краљевину СХС, док је Русија, осим огромних људских жртава, слома царизма и доласка бољшевика на власт, изгубила и велики део ранијих територија. То не значи да је германски фактор уочи рата био беневолентан, већ да је био само знатно мање штетан од британског и француског. Вештим дипломатским маневрисањем и економско-банкарским лобирањем, Британија и Француска су успеле да придобију значајан део руског царског естаблишмента за своје циљеве. Клизање Русије из традиционалног савезништва са германским силама у наручје Лондона и Париза је само дало подстицаја русофобским круговима у Немачкој да преузму главну реч. Србија се, као млађи партнер Русије, у великој мери нашла омеђена стратешким заокретом Русије ка Антанти, иако то не значи да мала балканска држава није имала слободу маневрисања у њеним, често напетим, односима са Бечом.
Референце
