Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ ИЗ ПОЛИТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ

ХИПОКРИЗИЈА КАО ПРЕТЕНДЕНТ НА АРХЕТИП НЕДОРЕЧЕНОГ У ПОЛИТИЧКОЈ МИСЛИ КОД СРБА

Сажетак

Покушај да се приближимо доjстојнијем тумачењу идентитета српског народа, а кроз истраживање препознатих ставова српске политичке елите модерног доба (устаљено од 1804. до данашњих дана), врло често оставља утисак недостижног. Из тешке запуштености, преко устаничког подвижништва до револуционарног заноса у властољубиву комбинаторику, па преко муком освојене институционализације, до националне државе, партијске осионости, владарске амбициозности до југословенске контроверзе и народног жртвовања, демагошке демократије, идеолошке владавине у транзицију постмодернизма где политичке елите прагматизам претварају у конзумацију, а делотворност подређују медијском наступу и одговорност излизују заборавом. Исцрпљујућа нестабилност са осцилацијама од усхићена до духовног стратишта условила је појаву која је често имала облик популистичке подршке али је стварна мисао остајала дубоко сакривена од политичких елита на које се односила. На том темељу стварао се вредностни систем који је уливао привидну лојалност подршке доминирајућем политичком контексту и стварао симулакрум стабилности који се, при сваком новом друштвеном изазову урушавао кроз израз затечености и неочекиваности.  Вредности, иако препознате, остајале су недостижан декор и реторичка подвала. У овом раду, скренућемо пажњу на оне који су нас упозорили на ове појаве, а аргументе притворности покушаћемо да обесмислимо кроз узорковање њиховог смисла.

кључне речи:

Референце

    1. Арент, Хана, Живот духа, Службени гласник, Београд, 2010.
    2. Бодрожић, Ђуро, ”Српска нација – порекло и етос српског национализма”, Српска политичка мисао, број 4, 2009, стр. 323-336;
    3. Богдановић, Димитрије, Књига о Косову, Растко пројекат; http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/index_c.html. 12/01/2015.
    4. Гајић, Александар, Саша, ”Да ли је савремено друштво масовно друштво?”, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, број 2, 2014, стр. 283-300.
    5. Група аутора, Ка српском становишту, Евро Ђиунти, Београд, 2014.
    6. Данилевский, Николай, Россия и Европа взгляд на культурные и политические отношения славянского мира к германо-романскому, Институт русской цивилизации, Москва,
    7. Дворниковић, Владимир, Борба идеја, Службени лист СРЈ, Београд, 1995.
    8. Динцелбахер, Петер, Историја европског менталитета, Службени гласник, Београд, 2009.
    9. Ђукић, Славољуб, Човек у свом времену, разговор са Добрицом Ћосићем, Филип Вишњић, Београд, 1989.
    10. Ђурић, Милош, Историја хеленске етике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.
    11. Ђурић, Михаило, Хуманизам као политички идеал, Службени гласник, сабрани списи, књига 2, Београд, 2009.
    12. Ђурић, Михаило, Србија и Европа, БИГЗ, Београд, 2003.
    13. Ђурић, Михаило, Стихијасавремености, Службени гласник, сабрани списи, књига 5, Београд, 2009.
    14. Јеротић, Владета, Европа и европљани, записи са путовања, Београдска књига, Београд, 2007.
    15. Јовановић, Драгољуб, Медаљони, књига прва, Службени гласник, Београд, 2008.
    16. Јовановић, Владимир, Изабрани списи, Службени гласник, Београд, 2011.
    17. Јовановић, Слободан, Културни образац, Стубови културе, Београд, 2005.
    18. Караџић, Вук, Стефановић, Историјски списи, Просвета, Београд, 1969.
    19. Крестић, Василије, ”Духовни проблеми српског народа, Зборник радова Српски духовни простор, Бањалука, Српско Сарајево 1999, http://www.rastko.rs/istorija/delo/12886, 14/01/2015.
    20. Ломпар, Мило, Дух самопорицања, Орфеус, Београд, 2012.
    21. Марковић, Саша, Бесермењи, Снежана, ”Културни националнизам” у политичкој мисли код Срба почетком 20. века”, Српска политичка мисао, број 4, 2011. стр. 377-394.
    22. Митровић, Андреј, Културна историја, Архипелаг, Београд, 2008.
    23. Остојић, Тихомир, Извештај референта Редакцијског одбора, Матица српска, Нови Сад, 1902.
    24. Палавестра, Предраг, Историја модерне српске књижевности, Службени гласник, Београд, 2013.
    25. Петровић, Ружица, ”Народна и филозофска мудрост у делу Ксеније Атанасијевић”, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије,  број  1, 2013, стр. 235-250.
    26. Рајс, Арчибалд, Рудолф, Чујте Срби, чувајте се себе. Српски привредни и културни клуб,  Београд, 2005.
    27. Ранке, Леополд, Српска револуција, Српска књижевна задруга,  Београд, 1991.
    28. Секулић, Исидора, ”Културни национализам”, Нови Србин, јануар-јуни 1913, Сомбор, 1913.
    29. Симеуновић, Драган, Великани наше историје 19. века, Центар за културу Филип Вишњић, Угљевик, 2011.
    30. Симић, Перо, Тито, феномен 20. века, Службени гласник, Београд, 2011.
    31. Станковић, Ђорђе, Историјски стереотипи и научно знање, Плато, Београд, 2004.
    32. Суботић, Милан, Солжењицин анђео историје, Логос, Београд, 2007.
    33. Стајић, Васа, Политичке песме Јована Јовановића Змаја, Нови Сад, 1945.
    34. Тадић, Љубомир, Наука о политици, РАД, Београд, 1988.
    35. Hobsbawm, Eric, ”A Life in History”, Past and Present, 2002, Volumen 177, Issue 1, p. 3-16, http://past.oxfordjournals.org/content/177/1/3, 18/01/2015.
    36. Хобсбаум, Ерик, Доба екстрема – историја кратког двадесетог века 1914-1991, Дерета, Београд, 2002.
    37. Худелист, Дарко, Мој београдски дневник, сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011; http://www.helsinki.org.rs/serbian/search.html?http%3A%2F%2Fwww.helsinki.org.rs%2Fserbian%2F=darko%20hudelin, 22/12/2014.
    38. Цвијић, Јован, О националном раду, Београд, 1907.
    39. Чеслав, Милош, Заробљени ум, БИГЗ, Београд, 1985.
    40. Чкребић, Душан, Живот, политика , кометнатри, Службени гласник, Београд, 2008.
периодика Српска политичка мисао 1/2015 УДК 321.01(497.11)“18/20“ 57-70