Изабери језик:
Тема броја

ИСТРАЖИВАЊА

ИНДИКАТОРИ У НАУЧНОМ ИСТРАЖИВАЊУ

Сажетак

Индикатори представљају веома значајне елементе сваког сазнајног процеса. Они су пратилац свих истраживања у науци. Заправо, где год се појављује истраживање, појављују се и индикатори као спољне манифестације суштине истраживаних појава. Стога они представљају значајан предмет интересовања научника изразличитих наука и научних дисциплина. Нарочито су интересантни за истраживање са становишта њиховог прецизнијег појмовног одређења, класификације и начина извођења. Као индикатори могу да послуже и објективне чињенице и субјективни ставови. Међутим, у истраживању се не сме мешати субјективни или објективни карактер инди­катора с карактером варијабле која се њиме мери. Дакле, индикатори или показатељи су по уобичајеној дефини­цији спољашње манифестације унутрашње суштине.

кључне речи:

Референце

    1. Богдановић, М.: Методолошке студије, ИПС, Београд, 1993.
    2. Врачар, С. К: Преиспитивање правне методологије: наговештаји државно-правног интегрализма, Научна књига, Београд 1994.
    3. Ватарело, А. Ж.: Проблем у друштвеним истраживањима: критика традиционалне методологије, Загреб, 1990.
    4. Вујевић, М,: Увод у знанствени рад, Информатор, Загреб 1988.
    5. Гуд, В. Хет, П.: Методи социјалног истраживања, Вук Караџић, Београд, 1966.
    6. Зајечарановић, Г.: Основи методологије науке, Научна књига, Бео­град, 1977.
    7. Илић, М.: Научно истраживање. Општа методологија, Филолошки факултет, Београд, 1994.
    8. Милосављевић, С.: Истраживање политичких појава, ИПС, Београд 1980,
    9. Милосављевић, С. Радосављевић, И.: Основи методологије политичких наука, изм. и доп. изд., Службени гласник, Београд, 2006.
    10. Macneill Patrik: Research methods, Routledge, Lоndоn, 1991.
    11. Михаиловић, Д.: Методологија научних истраживања, Факултет организационих наука, Београд, 1999.
    12. Печујлић, М.: Методологија друштвених наука, Савремена администрација, Београд, 1989.
    13. Пејчић, Б.: Методологија емпиријског научног истраживања, Хрестоматија, Дефектолошки факултет, Београд, 1995.
    14. Ристић, Ж..: О истраживању, методу и знању, Институт за педагошка истраживања, Београд, 1995.
    15. Сакан, М,: Хипотезе у науци, 2. изд., Прометеј, Нови Сад, 2005.
    16. Шамић, М,: Како настаје научно дјело, Свјетлост, Сарајево, 1988.
    17. Шешић, Б,: Основи методологије друштвених наука, 2. изд., Научна књига, Београд, 1977.
периодика Политичка ревија 3/2009 УДК: 001.8+303 227-238