ИСТИЦАЊЕ ВАЖНОСТИ ПРАВА ДЕЦЕ НА АЛТЕРНАТИВНОМ СТАРАЊУ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПРАВО НА ИДЕНТИТЕТ И ПРАВО НА ПАРТИЦИПАЦИЈУ

Дијана Јанковић

Миона Гајић

Сажетак

Деца у систему алтернативне бриге заслужују једнаке могућности и једнако поштовање права као и деца која живе у биолошким породицама. Неопходно је да права деце на алтернативном старању имају централно место у свим процесима бриге. Њихова права и добробит захтевају посебну пажњу и морају се чувати и сматрати неповредивима. Како би операционализовала опште стандарде Конвенције о правима детета, Генерална скупштина Уједињених нација 2009. године усвојила је документ “Смернице за алтернативно старање о деци”. У Републици Србији за сада не постоји закон који обједињује сва права детета, али су одредбе које права детета штите разасуте по бројним законима. Права детета су инкорпорирана у Закон о социјалној заштити,  Породични закон,  поједине правилнике и уредбе. На иницијативу Савета за права детета 2019. године урађен је Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета. Идејно је овај закон замишљен тако да на једном месту обједини права детета, инструменте за промоцију, унапређење, координацију и контролу реализације. Актуелно овакав закон не постоји нигде у правној пракси у Европи. Његов садржај покушава да одговори објективној стварности не бежећи од основне суштине која је дефинисана у оквиру Конвенције о правима детета.

Предмет овог рада јесте стављање у фокус права деце на алтернативном старању, односно перцепција детета као целовитог бића – појединца, члана породице и заједнице са правима и одговорностима адекватним његовом узрасту и степену развоја. Такође, део рада је посвећен подробнијем објашњењу значаја два врло комплексна права, чије остваривање доприноси  здравом развоју деце и младих на алтернативном старању, а то су право на партиципацију и право на идентитет.

Значајност дечијих права у систему алтернативне бриге се огледа у обезбеђењу једнаких могућности за децу на алтернативном старању и децу у биолошким породицама; додатној помоћи и подршци деци у систему алтернативне бриге због осетљивости ситуације у којој се налазе и њихове рањивости; поштовању и сензитивности за њихове различите карактеристике у погледу: узраста, пола, етничке припадности, инвалидитета и слично.

Референце

• Аврамовић Маша, Кад смо питани, а не испитивани- Консултације са децом у покрету. Save the Children, Сарајево, 2014. стр. 23, 26.
• Бургунд Aнита, Утицај личних и срединских фактора на младе у процесу припреме за напуштање алтернативног старања. Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, Београд, 2017, стр. 88, 93, 94.
• Бургунд Анита, Жегарац Невенка, „Је л’ ти радиш у понедељак, па ко ће да баци кофу воде иза мене: искуства и гледишта младих на смештају, њихових одгајатеља и водитеља случаја“ У  У лавиринту социјалне заштите: поуке истраживања о деци на породичном и резиденцијалном смештају (Ур. Жегарац Невенка), Факултет политичких наука и Уницеф, Београд, 2014, стр. 42, 360, 363, 364.
• Галоња Александра, Водич за процену најбољег интереса детета, Атина – Удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика насиља над женама, Београд, 2015, стр. 23-27.
• Грујић Добрила, Хаџовић Љиљана, Иванишевић Љиљана, Текић Весна,  Сигурним кораком до хранитељства, Центар за породични смештај и усвојење, Београд, 2009, стр. 83.
• Жегарац Невенка, Од проблема до прилика у вођењу случаја, приручник за практичаре, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, Центар за истраживања у социјалној политици и социјалном раду, Београд, 2015, стр. 142, 251.
• Жегарац Невенка, Кишјухас Алексеј, Тасев Периновић Богданка, Копривица Ивана, Јовановић Душко, Шовљански Радомир, Ђорђевић Љиљана, Водич за културно компетентну праксу у социјалној заштити, Покрајински завод за социјалну заштиту, Нови Сад, 2016, стр. 50.
• Уницеф, Србија и Црна Гора, Конвенција о правима детета 1989, Интернет, http://www.unicef.org/montenegro/Konvencija_o_pravima_deteta_sa_fakultativnim_protokolima.pdf, 20/06/2019.
• Мутавџић Раденко, Идентитет – од појединачног до наднационалног, Министарство одбране РС, Управа за односе са јавношћу, Београд,  2017, str. 144.
• Породични закон Републике Србије,  Службени гласник РС. Београд, бр. 18/2005, 72/2011.
• Правилник о организацији, нормативима и стандардима рада центара за социјални рад, Сл.гласник РС, чл. 68, бр. 59/08, 37/10.
• Правилник о хранитељству, Службени гласник РС. бр. 36/2008), доступно на https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_hraniteljstvu.html
• Смернице УН за алтернативно старање о деци и планирање сталности, United Nation, Guidelines for Alternative Care of Children, UN General Assembly (UNGA), бр. 64/142, 2009, стр. 3.
• Смернице за планирање сталности у центрима за социјални рад, Интернет, https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/201808/Smernice_za_planiranje_stalnosti.pdf , 05/05/2019, стр. 15,16, 17
• Стевановић Гордана, Предговор приручнику”Остваривање дечијих права” Остваривање дечијих права: Приручник за обуку стручних радника, који раде са децом у систему алтернативне бриге (Ур. Куриџа Љубица), Фондација СОС Дечија села Србија, 2018, стр. 3, 7.
• Стратегија за младе Европске Уније  (2019-2027), доступно на http://data.consilium.europa.eu/doc/document/ST-14080-2018-INIT/en/pdf
• Franklin Anita, Sloper Patricia, Participation of disabled and young people in decision-making relating to social care, Social Policy Research Unit, University of York, 2007, str. 4.
• Ryan Tony., Walker Rodger, Life Story Work: A practical Guide to Helping Children Understanding Their Past, BAAF, 2007, str. 5-13; 27-41.
• Whincup Helen. (n.D.), Involving children in assesment and decision- making. Stirling: School of Applied Socialn Science, University of Stirling, 2011, str. 2.