ТРАДИЦИЈА И ИСКУШЕЊА САВРЕМЕНЕ СРБИЈЕ
ИСТОРИЈСКА ГЕНЕЗА И ПРИРОДА МОДЕРНИХ ЕТНИЧКИХ СУКОБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Сажетак
Након завршетка ере „хладног рата“ дошло је до распада SSSR, источног блока и Југославије. Распад је условно појаву не више великог рата, већ мањих регионалних и унутрашњих сукоба. Они су били праћени интервенцијом других држава и међународних организација. Њихов основни узрок лежи у немогућности владе да их обузда, па стога, сада владе као своје главие приоритете одређују њихово обуздавање, јер сукоби овакве врсте могу да прерасту у хуманитарну трагедију или анархију. Етнички сукоби на Косову и Метохији су се развијали у правцу ширења и ескалације. Сукоб се ширио на самој територији Косова и Метохије и суседству, док je ескалација подразумевала појачање интензитета сукоба. Да би се они неутралисали, дошло je до укључења међународног чиниоца Контакт група, OEBS, NATO, EU. У раду ћe бити анализирана ситуација на Косову и Метохији настала током деведесетих година XX века. Акценат ћe бити стављен на политичко организовање Албанаца, деловање паралелних структура власти и сукобе између ОВК u полицијских снага тадашње СРЈ. Пошто сукоб није могао бити решен посредовањем, уследила je интервенција NATO-a која je завршена Кумановским споразумом u доношењем Резолуције 1244, којима су српске безбедносне снаге и војска морали да напусте територију Косова и Метохије. Пошто je однос између Срба и Албанаца карактерисао један културни образац доминације и подређености, онда je након доласка међународних снага на територију Косова и Метохије та доминација прешла на албанску страну, јер на том подручју није било могуће успоставити толико жељено мултиетничко друштво.
Референце
