Тема броја
ТЕОРИЈСКО МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУПИ И НАЦИОНАЛНИ КАПАЦИТЕТ СРБИЈЕ
ИЗБОР И ДЕФИНИСАЊЕ ПРОБЛЕМА ИСТРАЖИВАЊА
Сажетак
Научни рад је сложена активност која је заснована на принципима логике, а спроводи се су помоћ научног мишљења, нивоа теоријске оријентације и нивоа емпиријско-методских поступака. Научни радови су они радови који се темеље на спроведеном научном истраживању и део су научно-истраживачке делатности. Научни рад карактерише оригиналност (да није преписан нечији рад, да нису коришћене туђе идеје…) и објективност (одражава утемељеност на рационалном логичком приступу, али је рад сваког појединца ограничен његовим личним сазнањима и искуствима насталим у одговарајућем друштвеном окружењу, које је деловало на његове укупне вредносне ставове). У истраживачком процесу избор и дефинисање проблема истраживања је од највеће важности, јер без проблема истраживања не може ни доћи до истраживања. Значајно истраживање се не може спровести на незначајном проблему. Зато је у научном истраживању изузетно важно знати препознати проблем, тако да из већег броја проблема истраживач може изабрати онај који је релевантан за одређени истраживачки процес.
Референце
- Богдановић М., Методолошке студије, ИПС, Београд, 1993.
- Брачар С. К., Преиспитивање правне методологије, Наговештај државно-правног интегрализма, Научна књига, Београд 1994.
- Ватарело А.Ж., Проблем у друштвеним истраживањима, Критика традиционалне методологије, А. Ж. Батарело, Загреб, 1990.
- Вујевић, М,. Увод у знанствени рад, Информатор, Загреб 1988,
- Гаћиновић Радослав, “Како написати научно-истраживачки рад, из области политикологије”, Политичка ревија 2/2009, ИПС, Београд, 2009.
- Гуд В., Пол Х., Методи социјалног истраживања, Вук Караџић, Београд, 1966.
- Carter G.V, States D. E., Методе истраживања у педагогији, психологии и социологији, Отокар Кершовани, Ријека, 1967.
- Зајечаревић Г, Основи методологије науке, Научна књига, Београд, 1977.
- Илић М., Научно истраживање. Општа методологија, Филолошки факултет, Београд, 1994.
- Кун Т., Структура научних револуција, Нолит, Београд, 1974,
- Милосављевић С., Истраживање политичких појава, Институт за политичке студије, Београд 1980.
- Марковић М., Логика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1994.
- Маслов Х. А., Мотивација и личност, Нолит, Београд, 1982.
- Милосављевић С., Радосављевић И., Основи методологије политичких наука, измењено и допуњено издање, Службени гласник, Београд, 2006.
- Мозер. Ц. А., Методи анкетирањау истраживању друштвених појава, Култура, Београд 1962.
- Милић В., Социолошки метод, Нолит, Београд, 1965.
- Марковић М., Дијалектичка теорија значења, БИГЗ Генеке штампа, Просвета, СКЗ, Београд, 1994.
- Macneill P., Research methods, Routledge, London, 1991.
- Михаиловић, Д., Методологија научних истраживања, Факултет организационих наука, Београд, 1999.
- Нортроп Ф. С. Ц., Логика природних и друштвених наука, Обод, Цетиње, 1968.
- Печујлић М., Методологија друштвених наука, Савремена администрација, Београд, 1989.
- Пејчић, Б., Методологија емпиријског научног истраживања, Хрестоматија, Дефектолошки факултет, Београд, 1995.
- Печујлић М., Милић В., Методологија друштвених наука, ДБ Графика, Београд, 1995.
- Пешић, М., Увод у социологију, РО Институт за политичке и међународне студије, Београд, 1985.
- Пешић, М., Социолошке теорије, Институт за политичке студије, Београд, 1994.
- Ристић, Ж., О истраживању, методу и знању, Институт за педагошка истраживања, Београд, 1995.
- Стојак Р., Метода анализе садржаја, Институт за проучавање националних односа, ДП Графичар, Тузла, 1990.
- Сакан, М., Хипотезеу науци, изд., Прометеј, Нови Сад, 2005.
- Шамић, М., Како настаје научно дјело, Свјетлост, Сарајево, 1988.
- Шешић, Б., Основи методологије друштвених наука, изд., Научна књига, Београд, 1977.