ЈАВНА УПРАВА КАО ОСНОВНИ ЧИНИЛАЦ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА

Јово Р. Дробњак

Сажетак

Од деведесетих година прошлог века па наовамо, у нашем друштву, десиле су се нагле промене. Према пројектима светске олигархије, односно неоколонијалних окупатора, промењен је 2000. године политички и економски систем у земљи, а носиоци промена били су домаћи послушници, недорасли времену и тадашњим изазовима. Они су и дошли на власт и произвели непотизам, корупцију и све остале друштвене деформације. Стално се повећавао и број запослених у јавној управи, и то углавном са недовољно образованим и стручним кадровима. Тако је јавна управа бивала све мање креативна, а остали делови јавног сектора све тромији и неефикаснији. Предмет истраживања биће сагледавање квантитета и квалитета запослених у јавној управи и остатку јавног сектора Србије, те утврђивање оптималног броја запослених и изналажење реалног модела превођења непотребно-запослених у реални сектор. Значај истраживања огледа се у утврђивању реалног стања у јавној управи и осталим деловима јавног сектора и индентификовање негативних чинилаца који отупљују креативност јавне управе и умањују ефикасност јавног сектора, а који се негативно рефлектују на целокупно друштво. Циљ истраживања овог научног рада јесте: аргументовано указивање на потребу коренитих реформи, односно на неопходност рационализације и оптимализације јавног сектора, уз истовремено повећавање креативности и компетентности јавне управе и повећање ефикасности целокупног јавног сектора. Научни допринос овога рада огледа се у пројекту новог економског модела према коме треба превести 150.000 радника из јавног у реални сектор, чиме се – након реализације целокупног пројекта – обезбеђује друштвена корист у износу од 1,81 милијарди евра годишње. Методе које се користе овом истраживачком раду су: метода посматрања, метода анализе, упоредна метода, статистичка метода и развојна метода.

Референце

1. АПР: НИЛТЕН, јун 2015. године, Збирни подаци за привреду Србије за 2014, Биланс стања и Биланс успеха: на дан 31.12.1914. год.
2. Група аутора: Реформе у Србији, достигнућа и изазови, ЦЛДС, Београд 2008.
3. Душанић, Јован: Неолиберализам, транзиција и криза, Београдска пословна школа, Београд, 2013.
4. Izvorski Ivailo, Kähkönen Satu: Public Expenditure Policies in Southeast Europe, World Bank Publications, 2008.
5. Комазец, Слободан: Шокови и кризе неолибералне економије, Београд, 2015.
6. Комазец Слободан: Парадокси присилне штедње у уравнотежавању јавних финансија, Београд, 2015.
7. Коштуница, Војислав: Политичка неутралност или Европска унијa, Фонд Слободан Јовановић, Београд, 2013.
8. Mecinger, Jože: „Does Foreign Direct Investment Alwaus Enhance Economic Growth?“, Kyklos, 2003.
9. Мецингер Јожа: „Економија у постсоцијалистичким земљама“, Kyklos, 2011.
10. Републички Завод за статистику,
11. Анализа хуманог развоја Републике Србије, Републички фонд за развој Србије, Београд.
12. Ристић Жарко, Комазец Слободан: Економија капитала и финансирање развоја, Виша пословна школа, Београд, 2000.
13. Владан Станковић: “Избори 2012. и политика развојне економије”, Политичка ревија, 2/2012, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
14. Stiglic, Džozef: Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2013.