Тема броја
МЕНАЏМЕНТ, КОМУНИКАЦИЈЕ И ПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГ
ЈАВНОСТ: ДИСТИНКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА ПОЈМА
Сажетак
Циљ овог чланка представља покушај једног кодирања појма јавности. Кодирање овде подразумева критичко пропитивање базичних, у великој мери супротних теоријских приступа феномену јавности (дискурзивни и агрегативни модел), као и на њему засновано установљавање основних, дефинишућих својстава феномена, односно оних елемената и својстава која она треба да поседује да би била препозната као објект на који појам реферира. Кодирање овде укључује разграничавање значења овог појма на два нивоа: у односу на сродне категорије колективитета: друштвену групу, масу и (медијску) публику; кроз успостављање релација између значења појма „јавност“ и значења синонимних појмова „јавно мњење“ и „јавна сфера“. Смисао овог кодирања састоји се у утврђивању импликација разлика у одговорима на контроверзно питање да ли је јавност ентитет на који се може реферирати, или је само конструкт, појам који има денотацију али не и референта; да ли је тај референт одредив као субјект, хипотетички колективитет, или се о јавности, осим као о гласачкој популацији може говорити само као о симболичкој референци (имагинарној публици) која фигурира у јавној сфери.
Референце
- Хабермас, Ј., Јавно мнење, Култура, Београд, 1969.
- Хабермас, Ј., „Комуникативни појам моћи код Хане Арент“, Заточеници зла: завештање Хане Арент, Београдски круг, Женске студије, Београд, 2002, стр. 258-274;
- Бенхабиб, Ш., „Од проблема просуђивања до јавне сфере: промишљање политичке теорије Хане Арент“, Заточеници зла: завештање Хане Арент, Београдски круг, Женске студије, Београд, 2002, стр. 321-363.
- -Томић, З., Комуникација и јавност, Чигоја штампа, Београд, 2004.
- Де Токвил, А., Демократија у Америци, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2002.
- Миливојевић, С „Јавност и идеолошки ефекти медија“, Реч 10, 2001.
- Павићевић, Ђ., “Политички дискурс и рационалност”, СПМ, 1996, 1-4.
- Канингам, Ф., Теорије демократије, Филип Вишљић, Београд, 2003.
- Ле Бон Г., Психологија гомиле, Алгоритам, Београд, 2005.
- Московиси, С., Доба гомиле (1,2), Чигоја штампа, Београд, 1997.
- Влајки Е., Игре друштвеног комуницирања, Младост, Београд, 1984, стр. 129.
- Јевтовић, З, Јавно мнење и политика, Београд, 2003.
- Рот, Н., Основи социјалне психологије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1989.
- Томић. З., Комуникологија, Чигоја штампа, Београд, 2003.
- Тадић, Љ., Оглед о јавности, Универзитетска ријеч, Никшић, 1987.
- Price, V., „On the Public Aspects of Opinion: Linking Levels of Analysis in Public Opinion Research“; Communication Research, 1988; 15; стр. 659-678.
- Agnes S Ku, “Revisiting the notion of ‘public’ in Habermas’s Theory Toward a Theory of Politics of Public Credibility”, Sociological Theory, 18:2, July 2000.
- Noelle Neumann, E., (1993), The spiral of silence, Public Opinion Our Social Skin (2nd edition) Chicago: University of Chicago Press
- Calhoun C. (ed.) Habermas and the Public Sphere, MIT Press, Cambridge, Massachusetts & London, 1992.
- Whipple, M., The Dewey-Lippmann Debate Today: Communication Distortion, Reflective Agency, And Participatory Democracy, Department of Sociology, University of Texas at Austin.
- Lippmann, W., Javno mnijenje, Zagreb, 1995.