„КОМПЛОТ“ ВЕЛИКИХ СИЛА И УСТАНЦИ 1830–ТИХ У БОСАНСКОМ ЕЈАЛЕТУ

Братислав Теиновић

Сажетак

Рад има за циљ да представи перфидну улогу Аустрије у „комплоту“ великих сила против устаничких покрета Срба и муслимана током 1830–тих у Босанском ејалету. Реч је о три устанка: муслиманском Хусеин–капетана Градашчевића 1830–1832. против централне турске власти, српском попа Јовице Илића 1834. и поново муслиманском против Ибрахим–бега Фирдуса 1836. године. Два муслиманска устанка, Градашчевићев и анти-Фирдусов Аустрија није подржала због добрих односа са Портом, а српски Илићев зато што није толерисала стварање веће српске државе на својим јужним границама. Устанака босанских католика није било, будући да су фрањевци слепо слушали инструкције бечке владе у којој је кључну улогу имао шеф дипломатије кнез Клеменс Метерних.

Референце

• Берић, Душан. 2007. Устанак у Херцеговини 1852–1862. Билећа–Гацко–Бањалука: СПКД Просвјета.
• Богићевић, Војислав. 1950. „Стање раје у Босни и Херцеговини пред устанак 1875–1878 године (Поводом 75–годишњице устанка у Херцеговини и Босанској Крајини 1875–1878)“. Годишњак Историјског друштва БиХ II: 143–184.
• Гавриловић, Михаило. 1926. „Почеци дипломатских односа Велике Британије и Србије“. 98–189. У Из нове српске историје, студије д–ра Михаила Гавриловића. Београд: СКЗ.
• Екмечић, Милорад. 2001. „Место Берлинског конгреса 1878. у српској историји“. 67–99. У Европа и Источно питање (1878–1923), политичке и цивилизацијске промене. Београд: Историјски институт САНУ.
• Екмечић, Милорад. 2007. Дуго кретање између клања и орања, Историја Срба у Новом веку 1492–1992. Београд: Завод за уџбенике.
• Ковић, Милош. 2007. Дизраели и Источно питање. Београд: Clio.
• Ковић, Милош. 2009. „Велика Британија и Босна и Херцеговина у Источној кризи (1875–1878)“. Зборник за историју БиХ 6: 159–173.
• Куниберт, Бартол. 1901. Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804–1850. Београд: Задужбина Илије М. Коларца.
• Љушић, Радош. 1982–1983. „Руски конзул Вашченко о приликама у Босни и Херцеговини крајем тридесетих и почетком четрдесетих година XIX века“. Историјски часопис XXIX–XXX: 327–338.
• Љушић, Радош. 2008. Српска државност 19. века. Београд: СКЗ.
• Милутиновић, Коста. 1959. „Социјалисти о улози Јужних Словена у решавању Источног питања“. Годишњак Историјског друштва БиХ X: 87–119.
• Николајевић, Д. 1910. „Прилози босанској историји из 1836“. Гласник Земаљског музеја XXII (4): 645–668.
• Павловић, М. Драг. 1913. Покрет у Босни и у Албанији противу рефорама Махмуда II. Београд: СКА.
• Поповић, Васиљ. 1931. Метернихова политика на Блиском истоку. Београд: СКА.
• Поповић, Васиљ. 1949. Аграрно питање у Босни и турски нереди за време реформног режима Абдул Меџида (1839–1861). Београд: САН.
• Караулац, Мирослав. 1998. Приче француских путника са пута по Отоманској Босни. Избор, превод и предговор Мирослав Караулац. Нови Сад: Матица српска.
• Стојанчевић, Владимир. 1960. „Политички погледи кнеза Милоша Обреновића на питање ослобођења балканских народа“. Историјски часопис IX–X: 346–361.
• Стојанчевић, Владимир. 1971. Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира до Париског конгреса (1829–1856). Београд: Издавачко–штампарско предузеће ПТТ.
• Стојанчевић, Владимир. 1972. „Да ли је било политичке акције Србије у Босни за ослобођење од турске власти пре Гарашаниновог „Начертанија”? Историјски часопис XIX: 165–184.
• Страњаковић, Драгослав. 1931. „Буна Срба хришћана 1834”. Годишњица Николе Чупића XL: 122–169.
• Тепић, Ибрахим. 1988. Босна и Херцеговина у руским изворима (1856–1878). Сарајево: Веселин Маслеша.
• Успенски, И. Фјодор. 2003. Источно питање. Београд: Службени лист Србије и Црне Горе. Подгорица: ЦИД.
• Хердер, Хари. 2003. Европа у деветнаестом веку. Београд: Clio.
• Чокорило, Прокопије. 1976. „Љетопис Херцеговине 1831–1857“. 37–71. У Чокорило, Прокопије, Памучина, Јоаникије, Скендерова, Стака. Љетописи. Сарајево: Веселин Маслеша.
• Appleton, Lewis. 1891. The Foreign Policy of Europe, dedicated to The Right Hon. the Earl of Derby, P. C., K. G. London: Simpkin, Marshall, Hamilton, Kent & Co.
• Bridge, F. R. and Bullen, Roger. 2005². The Great Powers and the European States System 1814–1914. Harlow: Pearson Longman.
• Ćurić, Hajrudin. 1955. „Politička zapažanja o stanju u Bosni 1834“. Гласник Земаљског музеја X: 181–185.
• Doklestić, Ljubiša, 1987. „Prilog istraživanju oslobodilačkih akcija na Balkanu u 40–im godinama XIX stoljeća“. Historijski zbornik XXXVII (1): 1–30.
• Duggan P. H., Stephen. 1902. The Eastern Question A Study in Diplomacy. New York: The Columbia University Press.
• Glavaš, Radoslav. 1900. Život Rafe Barišića, naslovnoga biskupa azotskoga i apoštolskog namjestnika u Bosni i Hercegovini. Mostar: Prva hrvatska dionička tiskara.
• Ibler, Vladimir. 1960. Diplomatska historija 1814–1871. Zagreb: Školska knjiga.
• Imamović, Mustafa. 1977. „Bosna izmedju Osmanske i Habsburške carevine u Istočnoj krizi 1875–1878. godinе“. 341–349. U Povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom I.
• Ivić, Aleksa. 1919. Ustanak popa Jovice Ilića (1834.) i buna Leskovačkih i vranjanskih Srba (1842.). Zagreb: Štampa hrvatskog štamparskog zavoda.
• Jelenić, Julijan. 1913. „Izvori za povjest kulturnoga rada bosanskih Franjevaca“, Glasnik Zemaljskog muzeja XXV/1: 2–87.
• Jelenić, Julijan. 1915. Kultura i bosanski franjevci. II svezak (1780–1878). Sarajevo: „Prva hrvatska tiskara“ Kramarić i M. Raguz.
• Jelenić, Julijan. 1925. Pisma Stjepana I. Verkovića Josipu D. Božiću. Zagreb: Tipografija d. d.
• Makanec, Alfred. 1936. „Jedno zanimljivo izvješće potpukovnika Benka iz Sarajeva od 15. kolovoza 1832. hrvatskome banu Vlašiću“. HNK „Napredak” (1937) XXVII: 79–80.
• Mažuranić, Matija. 1842. Pogled u Bosnu ili kratak put u onu Krajinu, učinjen 1839–40. po Jednom Domorodcu. Zagreb: Tiskom i troškom kr. pr. ilir. narodne tiskarne Dra. Ljudevita Gaja.
• Mujić, A. Muhamed. 1953. „Stav livanjskog kapetana Firdusa prema pokretu Husejin–bega Gradaščevića i sultanovoj politici“. Prilozi za orijentalnu filologiju II–IV: 597–605.
• Spaits, Alexander. 1907. Der Weg zum Berliner Kongress, historische Entwicklung Bosniens und der Herzegowina bis zur Okkupation 1878. Wien und Leipzig: C. W. Stern.
• Šljivo, Galib. 2006. Bosna i Hercegovina 1827–1849. Tešanj: Planjax.
• Vlačić, Ljubo. 1934. „Izveštaj rimokatoličkog sveštenika Devića o stanju u Bosni u prvoj polovini XIX veka“. Магазин сјеверне Далмације. 80–84.
• Vrdoljak, M. Bono. 2005. Apostolski vikarijat u Bosni 1735–1881. 17–130. U Plodovi ljubavi i žrtve, prinosi iz povijesti, kulture i arheologije. Livno: Muzej Gorica.
• Živanov, Sava. 2002. Rusija na prelomu vekova, poslednje decenije Ruskog carstva, od završetka Krimskog do početka Prvog svetskog rata (1855–1914). Beograd: Službeni list.