КОНТИНУИРАНИ КРИВИЧНОПРАВНИ ИНТЕРВЕНЦИОНИЗАМ – НА РАСКРШЋУ ПОЛИТИКЕ И ПРАВА

Ивана П. Бодрожић

Сажетак

Полазећи од претпоставке да је кривично право ultima ratio societatis, као инструмент државне реакције на криминалитет, та да је као такво засновано на правно-догматским начелима о сопственој изузетности, супсидијарности и фрагментарности, која подразумевају релативно конзервативан карактер ове наглашено репресивне гране права, у раду се анализирају особености континуираних законодавних интервенција у области одредаба материјалног кривичног права у Републици Србији и настоји дати одговор на питање какве су њихове могућности и домети у борби против криминалитета, као националне одговорности државне власти, као и да ли су засноване на правним или политичким импликацијама?
Иако кривично право као систем правних норми мора стално да се прилагођава условима савременог криминалитета, у оквирима брзог и динамичног развоја друштва и друштвених односа, што се манифестује кроз интервенције законодавца, као дела политичке власти, оно мора бити чврст и релативно конзервативан систем прописа, јер се на основу његове кохерентности и стабилности може процењивати карактер демократичности друштва, начелно посматрано.
Иако је Република Србија усвајањем Кривичног законика 2006. године добила модеран, кодификован, системски закон из области материјалног кривичног права, он је вишекратно, чак седам пута, мењан и допуњаван, те се у раду анализирају питања оправданости и нужности ових континуираних интервенционистичких захвата, њиховог карактера, као и питања одређивања њихове доминантне природе као правне или политичке.
Аутор у раду износи закључак да реформе у области кривичног материјалног права, као искључиво правног механизма контроле криминалитета, морају бити у складу са обимом, динамиком и формама савременог криминалитета, насупрот чему стоје сви облици његове политизације ради постизања дневнополитичких циљева.

Референце

• Aksić, Sava. 2017. „Odnos prava i politike kao društvenih podsistema i moguća (ustavna)granica između njih.” Srpska politička misao 57 (3): 115-130. doi.org/10.22182/spm.5732017.6
• Bodrožić, Ivana. 2017. „Negativne kriminalno-političke tendencije i krivična dela terorizma u zakonodavstvu Nemačke.” Srpska politička misao 55 (1): 213-227. doi.org/10.22182/spm.5512017
• Bodrožić, Ivana. 2018. „Inkriminisanje ratovanja u inostranstvu ‒ argumenti pro et contra.” Bezbednost (3): 43-57. DOI: 10.5937/bezbednost1803043B
• Bodrožić, Ivana. 2019. „Institut „Tri udarca”‒opravdanost ili ne.” U Izmene u krivičnom zakonodvastvu i statusu nosilaca pravosudnih funkcija i adekvatnost državne reakcije na kriminalitet (međunarodni pravni standardi stanje u Srbiji), ur. Stanko Bejatović, 271-284. Zlatibor: Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju praksu, Intermex.
• Delić, Nataša. 2014. Nova rešenja u posebnom delu KZ Srbje. Beograd: Pravni fakultet u Beogradu.
• Đorđević, Đorđe i Ivana Bodrožić. 2019. „Usklađivanje odredaba KZ sa međunarodnim dokumentima o finansiranju terorizma.” U Finansijski kriminalitet i korupcija, ur. Jelena Kostić, Aleksandar Stevanović, 67-78. Vršac: Institut za uporedno pravo, Institut za kriminaloška i sociološka istraživanja u saradnji sa Pravosudnom akademijom Republike Srbije.
• Eser, Albin. 1973. “The politics of criminal law reform Germany.” The American journal of comparative law 21 (2):245-262.
• Hart, Henry Jr. M.. 1958. “The Aims of the Criminal Law.” Law and Contemporary Problems, 23 (3): 401-441.
• Husak, Douglas. 2008. Overcriminalization: The Limits of the Criminal Law. New York: Oxford University Press.
• Kolarić, Dragana. 2016. „Dinamična faza krivičnog zakonodavstva Republike Srbije.” Pravni život (9): 641-667.
• Kolarić, Dragana. 2019. „Krivični zakonik i (ne)adekvatnost državne reakcije na krimnlitet (sadašnje stanje i nova rešenja).” U Izmene u krivičnom zakonodvastvu i statusu nosilaca pravosudnih funkcija i adekvatnost državne reakcije na kriminalitet (međunarodni pravni standardi stanje u Srbiji), ur. Stanko Bejatović, 22-42. Zlatibor: Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju praksu, Intermex.
• Krivični zakonik (KZ), „Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016.
• Ristivojević, Branislav. 2012. „Aktuelna pitanja sadašnjeg stanja materjalnog krivičnog zakonodavstva Srbije.” U Aktuelna pitanja krivičnog zakonodavstva (normativni i praktični aspekt), ur. Stanko Bejatović, 42-68. Zlatibor, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju praksu, Intermex.
• Stojanović, Zoran. 2012. „Da li je Srbiji potrebna reforma krivičnog zakonodavstva”. Crimen 4 (2): 119-143.
• Stojanović, Zoran. 2016. Politika suzbijanja kriminaliteta. Beograd: Pravni fakultet u Beogradu.
• Stojanović, Zoran i Nataša Delić. 2014. Krivično pravo – Posebni deo. Beograd: Pravna knjiga.
• Stojanović, Zoran i Dragana Kolarić. 2015. „Savremene tendencije u nauci krivičnog prava i krivično zakonodavstvo Srbije.” Srpska politička misao 49 (3): 111-136. doi.org/10.22182/spm.4932015
• Stuntz, Wiliam J. 2001. “The Pathological Politics of Criminal Law.” Michigan Law Review 100 (505): 506-600.
• Škulić, Milan. 2016. „Krivičnoprocesna tradicija kao vid kulturnog i pravnog identiteta.” Pravni život (9): 611-639.
• Ustav Republike Srbije, „Službeni glasnik RS”, 98/2006.