КОНЗУЛАТ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У ПРИШТИНИ 1889-1912. ГОДИНЕ

Јелена Ђ. Лопичић Јанчић

Сажетак

Овај чланак обрађује оснивање и рад Конзулата Краљевине Србије у Приштини од 1889-1912. године После Берлинског конгреса, од 1878. године када је Србија и званично међународно правно призната као независна држава, могла је да отвара своја дипломатско-конзуларна представништва у иностранству. Србија је своју спољну политику усмерила на ослобађање Косова и Метохије и Македоније који су били преко четири века окупирани од стране Турске. Присуство званичне Србије било је углавном сведено на културно-просветни рад као и кроз помоћ Српској православној цркви. Над српским становништвом су свакодневно вршени масовни тешки злочини и пљачке имовине од стране Албанаца уз подршку Турске. Бројне дипломатске интервенције Србије код Турске у Цариграду као и код тадашњих великих сила Русије, Аустрије, Француске, Енглеске и Италије само су делимично успевале, али масовни злочини Албанаца на Косову и Метохији уз подршку турских власти наставили су се све до 1912. године када је Турска коначно протерана из Косова и Метохије, Македоније, Црне Горе и највећег дела Грчке. За сво време постојања у трајању од 23 године Конзулат Србије у Приштини је послао Министарству иностраних дела у Београду на хиљаде извештаја, телеграма и другог писаног материјала о читавој политичкој, културно-просветној и верској ситуацији на Косову и Метохији.

Референце

1. Батаковић Т. Душан, „Меморандум Срба из Старе Србије и Македоније Међународној конференцији мира у Хагу 1899. године“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 53-54, св. 1-4, Београд, 1989, стр. 175-183.
2. Батаковић Т. Душан, „Погибија руског конзула Г. С. Шчербине у Митровици 1903. године“, Историјски часопис, бр. 4, Београд, 1988, стр. 315-335.
3. Батаковић Т. Душан, „Покушај отварања српског конзулата у Призрену 1898-1900. године“, Историјски часопис, бр. XXXI ,Београд, 1984, стр. 240-257.
4. Влатковић Драгољуб, „Нушић у Битољу (1891-1893 и 1913)“, Вардарски зборник 1, Београд, 1999, стр. 199-212.
5. Војводић Михаило, Изазови српске спољне политике (1791­-1918) огледи и расправе, Историјски институт, књига бр. 4, Београд, 2007.
6. Војводић Михаило, „Конзуларна конвенција између Краљевине Србије и Турске (1879-1896)“, Вардарски зборник, бр. 3, Београд, 2004, стр. 8-32.
7. Војводић Михаило, „‘Плава књига’ о страдањима Срба у Старој Србији“, Југословенски историјски часопис, бр. 1-2, Београд, 1999, стр. 62-65.
8. Војводић Михаило, Стојан Новаковић и Владимир Карић, Clio, Београд, 2003.
9. Војводић Михаило, Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса, Српска књижевна задруга, Београд, 2017.
10. Државни календар са шематизмом Књажевине, а касније Краљевине Србије од 1856. до 1914. године.
11. Ђилас К. Јагош, „Рад конзулата Краљевине Србије у Турској крајем вијека на отварању првих књижара“, Обележја, бр. 5, Приштина, 1986, стр. 154-155.
12. Ђилас К. Јагош, Српске школе на Косову од 1856. до 1912. године, Приштина, 1969.
13. Зборник закона и уредаба изданих у Књажевству Србији од 1. новембра 1878. до 6. маја године, 34. (XXXIV), Београд, 1879.
14. Зборник закона и уредаба у Краљевини Србији број 45, Београд, 1891.
15. Јовановић М. Јован, „Нушић као конзул“, Српски Књижевни Гласник, бр. 4, Београд, 1938, стр. 259-269.
16. Костић Петар, „Европски конзули у Призрену“, Јужни Преглед, бр. 5, Скопље, 1928, стр. 207-213.
17. Костић Петар, Просветно-културни живот Срба у Призрену и његовој околиниу и почетком XX. века, Скопље, 1933.
18. Љушић Радош, „Извештај Слободана Јовановића у по­сети српским конзулатима у Турској из године“, Историјски гласник, бр. 1-2, Београд, 1987, стр. 193-215.
19. Микић Ђорђе, „Настојање Србије на отварању Руског и Енглеског конзулата у Пећи 1908.године“, Обележја, бр. 1, Приштина, 1977, стр. 149-167.
20. Микић Ђорђе, „Ширење српских школа на Косову крајем XIX. века и отварање ниже гимназије у Приштини“, Обележја, бр. 5, Приштина, 1972, стр. 125-127.
21. Митић Миодраг, Поете у фраку, „Филип Вишњић“, Београд, 2002.
22. Николић Раде, „Нушић и Војислав у Приштини“, Стварање, бр. 1-2, Титоград, 1966, стр. 243-260.
23. Папазоглу Димитрије, Кривично право и правосуђе у Србији (1804-1813), Југославија, Београд, 1954.
24. Перуничић Бранко, Писма српских конзула из Приштине 1890-1900, Народна књига, Београд, 1985.
25. Перуничић Бранко, Сведочанство о Косову 1901-1913, Научна књига, Београд, 1988.
26. Перуничић Бранко, Зулуми ага и бегова над српским народом у Косовском вилајету 1878-1913, Нова књига, Београд, 1989.
27. Преглед развоја међународно-правних односа Југословенских земаља од 1800. до данас, свеска, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1953.
28. Преписка о арбанаским насиљима у Старој Србији 1898-1899, Министарство иностраних дела, Београд, MDCCCX­CIX Репринт Издавачко-књижарско предузеће „Никола Пашић“, Београд, 1998.
29. Ракић Милан, Конзулска писма 1905-1911., (Приредио, поговор и коментаре написао: Андреј Митровић), Просвета Београд, 1985.
30. Српски биографски речник 6. Мар-Миш, Матица Српска, Нови Сад, 2014.
31. Станковић П. Тодор, Успомене (приредила: Борислава Лилић), НИП Хемикале, Пирот, 1996.
32. Стојанчевић Владимир, Срби и Арбанаси 1804-1912, Прометеј, Нови Сад, 1994.
33. Терзић Славенко, „Конзулат Краљевине Србије у Битољу (1889-1897)“, Историјски часопис, књ, LVll, Београд, 2008, стр. 300-317.
34. Терзић Славенко, „Покушај отварања конзулата Краљевине Србије у Пљевљима“, Симпозијум: Сеоски дани Сретена Вукосављевића VII, Пријепоље, 1980, стр. 28-30.
35. Janković Dragoslav, Srpska država Prvog ustanka, Nolit, Beo­grad, 1984.