КРИЗА СРПСКОГ ДРУШТВА ЗНАЊА И ОБРАЗОВАЊА

Миле Ненадић

Сажетак

У кризи је идеја образовања, а не сам систем. Она се преокренула у своју супротност. Модерно образовање још увек очајнички покушава да се супротстави унутрашњем и спољашњем варварству. У том покушају оно мора ићи против сила које су покретачи светске историје, а не само уз њих. Негујући рефлексивнији однос према свету оно помаже младима да делују субверзивније, а то значи да боље разумеју, да се критички односе, да целовитије спознају, да дођу до истине, да расветљава објективне структуре. Задатак наставника је да васпитавају у рефлексивном духу, а не за идеале у које се верује делимично или уопште не верује. Друштво знања од свога тога ништа не тражи. Образовање је у кризи јер је осиромашено за своју основну идеју. Образовање без идеала је само себи највећи непријатељ. Рецентне реформе су се једна за другом усредсређивале на систем као систем, а не на изналажење нове идеје образовања. На знање се данас гледа као на информације које „велоцитерски“ или „дромолошки“, а то значи брзо застаревају. Сразмерно огромном расту информација расте и количина „баластног знања“. Посебан проблем кризе друштва знања представља ре­форма универзитета. Хушкачи на нову реформу националном високом образовању нуде америчку формулу boutique-ing of higher education, коју приватни универзитети громоглас­но, а државни ћутке прихватају. Факултети се претварају у јефтине „бутике“ за продају лошије или боље дизајнираних наставних програма и курсева. Дискрепанције између лако стечених диплома и тешко добијеног запослења, уз незаустављиви раст структуралне незапослености потпуно обесмишљава средњошколско образовање. Средња школа полако губи привилеговани ста­тус система који класификује и хијерархизује, тако да се од традиционалног цертификацијског органа претворила у постмодерног дистрибутера безвредних диплома. Студенти морају престати да симулирају знање, наставници предавања, а факултети дипломе. Морамо прекинути са демагогијом, лагањем и преварама, јер се ни у једном подручју није толико лагало као што се то и надаље чини унутар просветне политике.

Референце

1. Adorno, (2006): „Vaspitanje posle Aušvica“, Pedagogija, god. LXI, N^o 1., Beograd (Изворник: „Erzeihung nach Auschwitc“, u Theodor W. Adorno, Gessamelte Schriften, tom 2, Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1977., s. 674-690)
2. Asman, A. (2002): Rad na nacionalnom pamćenju – Kratka istorija nemačke ideje obrazovanja, Biblioteka XX Vek, Beograd
3. Bek, U. (2001): Rizično društvo – U susret novoj moderni, „Filip Višnjić“, Beograd
4. Bodrijar, Ž. (1991): Simulakrum i simulacija, Svetovi, Novi Sad
5. Bourdieu, P., Passeron, J.-C. (1977): Reproduction in education, society and culture, Sage Publications, London and Beverly Hills
6. Bourdieu, P. (1984): Distinction: A Social Critique of the Judgement of Taste, Routledge, London
7. Castells, (2000): Uspon umreženog društva, Golden marketing, Zagreb
8. Derida, Ž. (1997-98): „Zenice univerziteta: princip razloga i ideja univerziteta, Beogradski krug/Belgrade Circle, Beograd
9. Dibe, F. (2002): Srednjoškolci, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
10. Eliot, S., (1944): What is a Classic, Faber & Faber Limited, London
11. Habermas, J. (1997-98): „Ideja univerziteta – proces saznanja“, Beogradski krug/Belgrade Circle, Beograd (Изворник: „The Idea of the University: Learning Process“, u The New Conservatism, The MIT Press, Cambridge, Mass., 1884)
12. Hromadžić, H. (2008), „’Društvo znanja’: o čemu je zapravo reč I i II“ na http://www.h-alter.org/vijesti/kultura/drustvo-znanja-o-cemu-je-zapravo-rijec-prvi-dio
13. Jaspers, К. (2003): Ideja univerziteta, Plato, Beograd
14. Колаковски, Л. (1987): „Модерна на бесконачној проби“ у Михалски, К.: О кризи, Књижевна заједница Нови Сад, Нови Сад
15. Козелек, Р (1997): Критика и криза. Студија о патогенези грађанског света, Плато, Боград
16. Кустурица, Е. (2011): „Косовом не бих плаћао Европу“, интервју Милана Бабовића у Вечерње новости, 15. октобар (www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69. html:349426-Kusturica-Kosovom-ne-bih-placao-Evropu)
17. Liessmann, K. P. (2009): Teorija neobrazovanosti – Zablude društva znanja, Jesenski i Turk, Zagreb
18. Savić, O. (1997-98): „Da li je univerzitet subjekt znanja“, Beogradski krug/ Belgrade Circle, Beograd