ЛОКАЛНА САМОУПРАВА КАО ИЗВОРНИ ОБЛИК НЕПОСРЕДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Др Драган Марковић

Сажетак

Циљ рада је да укаже на основне друштвено-економске и политичке претпоставке развоја локалне само­управе као изворног облика непосредне демократије. У раду је коришћен теоријски проверен научни метод и одговарајућа научна литература. Наглашава се да развој локалне самоуправе као изворног облика непо­средне демократије претпоставља својинску трансформацију индивидуалних приватних и државних предузеШ у акционарска и деоничарска друштва, за­друге и задружна предузећа. Закључује се да демократизација својинских односа условљава и демократизацију политике. Од пасивног објекта политике, грађани се претварају у активне субјекте политичког деловања, од пуких извршилаца политичких директива, постају креатори политичких одлука које заједнички спроводе. Посебно се указује на значај масовне слободне иницијативе грађана на којој истинска локална са­моуправа управо и почива.

Референце

1. Влатковић, Милан, Изазови локалне самоуправе у Србији 1990-2006, Локална самоуправа Србије, Београд, 2006.
2. Goldsmith, Michael, „Local autonomy: theory and practice“, Challenges to local government, SAGE, 1990.
3. Марковић, Драган, Демократија и партократија, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
4. Марковић, Драган, Локална самоуправа –  перспективе у условима глобализације, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
5. Суботић, Драган, Локална самоуправа, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
6. Суботић, Драган, „Модели организовања и управљања у локалној заједници“, Политичка ревија, 2/2008.