МАРКСОВО (НЕ)РАЗУМЕВАЊЕ СОЦИЈАЛНЕ СТРАТИФИКАЦИЈЕ, ДРУШТВЕНИХ КЛАСА И КЛАСНЕ БОРБЕ

Илија Кајтез

Бојана Ружичић

Сажетак

У раду се разматра Марксова теоријска перспектива у односу на појам друштвене стратификације, друштвене класе и класне борбе. Друштвена класа се, уопште узевши, односи на групе људи који деле сличан друштвени или економски положај. Од изузетне је важности бавити се теоријском анализом феномена класе као једног од три кључна аспекта структурне неједнакости. Савремени капитализам има бројне слабости и противречности. Неки аутори сматрају да је неолиберална идеологија већ досегла свој зенит и да нужно мора да сиђе са историјске сцене. Глобална конкуренција која чини срж савременог капитализма узрокује велике промене. Три су кључне категорије које чине структурну неједнакост: класа, род и раса. Марксистичка теоријска перспектива везано за овај друштвени феномен  је од изузетног значаја како бисмо га могли што потпуније и свеобухватније разумети и схватити.

Из марксистичке теоријске перспективе, друштвена класа, као категорија, представља најдубљу и најзначајнију од свих друштвених подела. Марксисти заступају став по коме у већини друштвених уређења људска бића теже да мисле и делују заједно са другима који имају исти или сличан економски положај, односно интерес. Према марксистичком мишљењу, главни чиниоци историје, нису појединци, него друштвене класе. Разумети природу друштвене класе и друштвене стратификације од кључног је значаја за разумевање не само друштвене и политичке промене, него и друштвене и политичке стварности уопште. Ипак, треба напоменути да у оквиру саме социјалистичке традиције постоји подела у погледу схватања и тумачења природе и значаја друштвене класе. Са једне стране, у марксистичкој традицији, класа је повезана са економском моћи која се дефинише пре свега односом појединца према средствима за производњу. Овај марксистички двокласни модел карактерише непомирљиви сукоб између друштвених класа који нужно води насилном рушењу капитализма кроз пролетерску револуцију. Са друге стране, социјалдемократе, имају тенденцију да друштвену класу дефинишу у односу на друштвени доходак и статусне разлике између ,,белих крагни“ или нефизичких радника (средња класа) и ,,плавих крагни“ или физичких радника (радничка класа). Из ове перспективе, напредак социјализма се повезује са ублажавањем подела на средњу класу и радничку класу, које се спроводи кроз економску и друштвену интервенцију.

Ипак, од средине XX-ог века слаби теоријско интересовање за анализом класе. То је у великој мери последица све нижег нивоа класне моћи, солидарности и кохезије, физичког смањивања традиционалне радничке класе, опадању класичних индустрија заснованих на физичком раду, све масовније производње и потрошње, раста јавног сектора, повећање женске радне снаге.

Референце

• Аристотел, Политика, БИГЗ, Београд, 1975.
• Berđajev Nikolaj, Filozofija nejednakosti, Oktoih, Podgorica, 2001.
• Berlin Isaiah, Karl Marx: His Life and Environment, Oxford Univ. Press. 1939.
• Vrcan Srđan, Društvene nejednakosti i moderno društvo, Školska knjiga, Zagreb, 1974.
• Гиденс Ентони, Социологија,  Економски факултет Београд, Београд, 2006.
• Jean-Yves Calvez, La pensee de Karl Marx, Editions su Seuil, Pariz, 1956.
• Кајтез Илија, Мудрост и мач – филозофи о тајнама мира и рата, МЦ Одбрана, Београд, 2012.
• Карлтон Ерик, Лица деспотизма, CLIO, Београд, 2001. (org. Eric Carlton, Faces of Despotism,
• Ashgate Publishing, England, 1995.)
• Коларић Иван, Филозофија, Учитељски факултет Ужице, 1998.
• Korać Veljko, Marksovo shvatanje čoveka, Naprijed, Zagreb, 1987.
• Mandra Anri, Osnovi sociologije, CID, Podgorica, 2001.
• Маркс, Енгелс, Манифест Комунистичке партије, Изабрана дела, I, Култура, Београд, 1953.
• Marks К., Engels F., Odabrana pisma, Kultura, Zagreb, 1955.
• Marx Karl, Economic and Philosophical Manuscripts u Karl Marx Early Writings, prir. T.B.Bottomore (New York, McGraw-Hill, 1963).
• Marks Кarl, Engels Fridrih., Rani radovi, Naprijed, Zagreb, 1973.
• Marks Karl, Kapital, tom III, Kultura, Beograd, 1978.
• Marsh David, Gerry Stoker, Teorije i metode političke znanosti, Fakultet političkih znanosti,  Zagreb, 2005.
• Митровић Андреј, Време нетрпељивих, политичка историја великих држава Европе,1919-1939, треће издање, ЦИД, Подгорица, 2004.
• Павловић Вукашин, Политичка моћ, Завод за уџбенике, Београд, 2012.
• Пери Марвин, Интелектуална историја Европе, CLIO, Београд, 2000.
• Petrović Гајо, Filozofija i marksizam, Naprijed, Zagreb, 1965.
• Petrović Gajo, Mišljenje revolucije, Naprijed, Zagreb, Nolit, Beograd, 1986.
• Polancas Nikos, Društvene klase u savremenom kapitalizmu, Sazvežđa, Beograd, 1978.
• Попер Карл, Отворено друштво и његови непријатељи, II (Плима пророчанства-Хегел, Маркс и 
•  последице), БИГЗ, Београд, 1993. (org. The open society and its enemies Тhе high tide of propheecy: Hegel, Marx and the aftermath)
• Расел Бертранд, Историја западне филозофије, Народна књига и  Алфа, Београд, 1998.
• Ruso Žan-Žak, Rasprava o porijeklu i osnovama nejednakosti među ljudima, Školska knjiga, Zagreb, 1978.
• Савремени свет, Илустрована историја света, IV том, Народна књига, Вук Караџић, Рад,  Београд, 1983. (org. The Modern World, General Editor: Esmond Wright, 1979, The Hamlyn    Publishing Group Limited)
• Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд, 1982.
• Tucker Robert, Philosophy and Myth in Karl Marx, Cambridge: Cambridge University Press, 1972.
• Haralamos, M. Holborn, Teme i perspektive, Golden marketing, Zagreb, 2001.
• Хејвуд Ендрју, Политичке идеологије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005. Ilija Kajtez, Faculty of International Politics and Security, Union Nikola Tesla University, Belgrade