МЕДИЈСКА ПОЉА ОДНОСА С ЈАВНОШЋУ У (ПОСТ)МОДЕРНОМ ДРУШТВУ

Драган Суботић

Сажетак

Аутор пише о медијској димензији, односно комуниколошким пољима односа с јавношћу у (пост)модерном друштву прецизно дефинишући појам корпоративних комуникација, карактеру и суштину медија и медијских система, сагледава их политичким освртом на суштину, положај и улогу масовних медија у плуралистичком друштву. Исто тако, аутор дефинише и маркетиншку, профитну димензију мас-медија, посебно начин пословања, уз неизбежне етичке дилеме медијских активности, што је веома важно за земље у транзицији. Уобличава могуће моделе организације, управљања и деловања медијских система који имају важну улогу у креирању оптималног, функционалног и профитабилног модела информисања у друштву. Он треба да буде резултат консензуса релевантних друштвених субјекта, али и демократске конституције друштва, правне државе и утемељеног цивилног друштва. Заправо, корпоративни приступ мултимедијима треба да обезбеди функционисање медијског система на двоструком нивоу: достигнућима модерне технологије и профитном принципу. То све више одређује организационо медијски дизајн информационо-комуниколошких система, начин управљања и пословања у тржишном друштву.

Референце

1. Радмила Накарада, „Транзиција од ауторитарног ка демократском поретку компаративни осврт“, Годишњак ФПН, бр. 2, Београд, 2008.
2. Слађана Миленковић, Медијска култура, С. Митровица, 2007.
3. Едвард С. Херман, Роберт В. Мекчесни, Глобални медији: нови мисионари корпоративное капитализма, Београд, 2004.
4. Мирољуб Радојковић, Мирко Милетић, Комуникације, медији и друштво, Београд, 2006.
5. Адам Бригс, Пол Кобли, Увод у студије медија, Београд, 2005.
6. Христина Микић, Увод у економију медија, Нови Сад, 2006.
7. Ђорђе Стојановић, „Различити теоретски приступи концепту глобалног цивилног друштва“, Српска политичка мисао, бр. 2, Београд, 2010.
8. Зоран Видојевић, „Историјски биланс и будућност демократије“, Српска политичка мисао, бр. 3, Београд, 2009.
9. Зоран Милошевић, „Социјалне технологије и реализација принципа идеологије“, Политичка ревија, бр. 3, Београд, 2009.
10. Слободан Покрајац, Технологија, транзиција и глобализација, Београд, 2002.
11. Петар Хафнер, Радослав Котановић, Глобалне друштвене промене и проблеми транзиције, Ниш, 1997.
12. Љубиша Митровић, Савремено друштво (стратегије развоја и актери), Институт за политичке студије, Београд, 1996.
13. Вељко Дубљевић, „Практична примена утилитаристичке анализе“, Пословна економија, бр. 1, Сремска Каменица 2010.
14. Јирген Хабермас, Теорија и пракса: социјално филозофске студије, Београд, 1980.
15. John Kenneth Galbrieth, Nova industrijska država, Zagreb, 1970.
16. Роберт А. Дал, Увод у економску демократију, Београд, 1993.
17. Адам Бригс, Пол Кобли, Увод у студије медија, Београд, 2005.
18. Драган Суботић, Корпоративна друштвена одговорност, књ. 2, Београд, 2009.
19. Ђорђе Стојановић, Неокорпоративни концепт “ваучерске демократије“, Српска политичка мисао, бр. 3, Београд, 2010.
20. Светлана Безданов-Гостимир, За(у)вођење медија, Београд, 1994.
21. Живојин Ђурић, Драган Суботић, Медији, јавно мњење и политика, Београд, 2009.
22. Гаљина Огњанов, Интегрисане маркетиншке комуникације, Београд, 2009.
23. Денис Мек Квеја, „Улога медија у друштву“, СМ часопис за управљање и комуницирање, бр. 3/2007.