МЕЂУНАРОДНО ПРАВНИ АСПЕКТ РАТНИХ ЗЛОЧИНА МАЂАРСКЕ ИЗВРШЕНИХ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1941-1944. ГОДИНЕ У ВОЈВОДИНИ

Јелена Ђ. Лопичић Јанчић

Сажетак

У чланку је обрађен међународно правни аспект ратних злочина који су извршени за време Другог светског рата 1941-1944. године у Војводини од стране мађарске окупационе војске као и њихових локалних мађарских помагача“немзетера”. Масовни ратни злочини су извршени над Србима, Јеврејима, Ромима, другим немађарским становништвом припадницима и симпатизерима народноослободилачког покрета. Мађарска окупациона власт у Бачкој, Барањи као и у Мађарској формирала је читав низ концентрационих логора за Србе, Јевреје, Роме и друге немађарске народе. У наведеним концентрационим логорима који су већином били логори смрти било је неколико десетина хиљада интернираних Срба, Јевреја, Рома и других немађарских народа. Поред мушкараца било је жена, деце, стараца и немоћних и болесних лица, која ни по каквим међународним прописима нису могли да имају статус ратних заробљеника, јер једноставно нису били војници. Обрађен је и најстравичнији ратни злочин који је извршила мађарска окупациона власт 21-23. јануара 1942. године, познат као „Рација у Јужној Бачкој“, када је убијено преко 4.000 Срба, Јевреја, Рома и других људи немађарске националности. Такође је обрађен познати случај мађарског ратног злочинца капетана др. Шандора Кепиро. Дат је и осврт на покушај ревизије историје Првог и Другог светског рата од стране поражених држава, да би се агресори и ратни злочинци приказали као жртве, а жртве као злочинци.

Референце

1. Аврамов Смиља, Међународно јавно право: Критичка научна мисао о међународном јавном праву и међународним односима, Академија за дипломатију и безбедност, Београд, 2011.
2. Архив Југославије, Фонд 110, Фасцикла 637, Пресуда број Х. 448/43/118. од 22 јануара године.
3. Балкански уговорни односи 1876-1996, Двострани и вишестрани међународни уговори и други дипломатски акти о државним границама, политичкој и војној сарадњи, верским и етничким мањинама, том II (1919-1945.), (приредио Момир Стојковић), ЈП Службени лист СРЈ & СЈУ „Међународна политика“, Београд, 1998.
4. Балкански уговорни односи 1876-1996, Двострани и вишестрани међународни уговори и други дипломатски акти о државним границама, политичкој и војној сарадњи, верским и етничким мањинама, Том III (1946-1996.), (приредио Момир Стојковић), ЈП Службени лист СРЈ & СЈУ „Међународна политика“, Београд 1999.
5. Best Geoffrey, War and Law Since 1945, Clarendon press, Oxford 1997.
6. Благојевић Владан О., „Југословенска оптужба Мађарске пред Друштвом народа“, Бранич, бр. 12, Београд, 1934,
7. Вељић Александар, Миклош Хорти: Некажњени злочинац, Metaphysica, Београд, 2009.
8. Виг Карољ, „Ендре Бајчи-Жилински и мађарскојужнословенски односи“, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 54, Нови Сад, 1969.
9. Винавер Вук, Југославија и Мађарска 1918-1933, Институт за новију историју, Београд, 1971.
10. Винавер Вук, „Југославија и Мађарска између два светска рата“, Годишњак Друштва историчара Војводине, Нови Сад, 1974.
11. Винавер Вук, Југославија и Мађарска 1933-1941, Институт за новију историју, Београд, 1976.
12. Вучинић Зоран, Међународно ратно и хуманитарно право, Друго допуњено издање, Службени гласник, Београд, 2006.
13. Глигоријевић др Бранислав, Краљ Александар Карађорђевић у европској политици, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002.
14. Голубовић Звонимир, „Денационализаторска политика мађарског фашистичког окупатора у Бачкој: присилно исељавање и логорисање-насељавање Бачке Мађарима из других крајева“, Зборник Матице српске за историју, бр. 36, Нови Сад, 1987.
15. Голубовић Звонимир, „Геноцид над Србима и Јеврејима у Бачкој јануара 1942“, Војно-историјски гласник, бр. 1-2, Београд, 1994.
16. Голубовић Звонимир, Рација у Јужној Бачкој године, Историјски музеј Војводине, Нови Сад 1991.
17. Голубовић Звонимир, Шарварска голгота: протеривање и логорисање Срба Бачке и Барање 1941-1945, Матица српска, Нови Сад 1995.
18. Ђоровић Милош, Адмирал на белом коњу: Мађарске ратне године, Народна књига, Београд, 1981.
19. Ђуковић Исидор, Нађмеђер Аустроугарски логор за Србе 1914-1918, Сигнатуре, Београд, 2002.
20. Ђурић Рајко, Милетић Мр Антун, Историја холокауста Рома, Политика, Београд, 2008.
21. Етински Родољуб, Ђајић Сања, Међународно јавно право, Пето измењено и допуњено издање, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад, 2012.
22. Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини Група масовних злочина: Улазак мађарске војске у Бачку и Барању 1941, (приредио Драго Његован), Прометеј, Нови Сад, 2011.
23. Злочини против човечности и међународног права, Нирнбершка пресуда и документи о геноциду, (приредио Љубомир Прљета), Службени лист СРЈ, Београд, 1992.
24. Извори међународног хуманитарног права, (приредио Миодраг Старчевић), Међународни комитет Црвеног крста, Београд, 2002.
25. Јоксимовић Секула, „Народноослободилачки покрет Југославије као ратујућа страна и размена ратних заробљеника у 1943. години“, Војноисторијски гласник, бр. 1, стр. 93., Београд 1984.
26. Јончић Владан, Међународно хуманитарно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2010.
27. Касаш Др Александар, Мађари у Војводини, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад, 1996.
28. Касаш Александар, Стенографски записници са суђења главноодговорнима за Рацију у Јужној Бачкој године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад, 2008.
29. Клајн Лајчо, Геноцид и казна, На северу окупиране Југославије (1941-1945.), И.Б.Н. „Центар“ д.о.о. Нови Сад, 1991.
30. Кривокапић Борис, Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа, Службени гласник, Београд, 2010.
31. Кризман Богдан, Распад Аустро-Угарске и стварање југославенске државе, Школска књига, Загреб, 1977.
32. Лопичић-Јанчић Јелена, Кривичноправна заштита ратних заробљеника у југословенском кривичном праву, И.П. Ваша књига, Београд 2005.
33. Лопичић Јелена, Ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. КЗ СРЈ, Excelsior, Београд,1999.
34. Лопичић-Јанчић Јелена, „Ратни злочини у Бачкој 1941­135 и случај Кепиро“, Међународна политика, бр. 1148, Београд, 2012.
35. Мађарски ратни злочини 1941-1945. пресуде југословенских судова, приредио Др Ђорђе Н. Лопичић, Музеј жртава геноцида, Београд, 2010.
36. Међународне конвенције о ратном праву и о сигурности, (приредио Бошко Петковић), Завод за опћенародну обрану и друштвену самозаштиту СХР, Загреб, 1979.
37. Месарош Шандор, „Одјек рације 1942. године у мађарском политичком животу за време рата“, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 42, Нови Сад, 1965.
38. Милићевић Владета, Убиство краља у Марсељу, Филип Вишњић, Београд, 2000.
39. Мирнић Јосип, „Систем преког суђења на мађарској окупираној територији 1941, Војводина 1941“. Радови и дискусије са скупа историчара у Суботици 9. и децембра 1966. год., Нови Сад, 1967.
40. Мирнић Јосип, “Систем фашистичке окупације у Бачкој и Барањи”, Зборник за друштвене науке Матице српске, бр. 35, Нови Сад, 1963.
41. Мирнић Јосип, “У Другом светском рату”, Годишњак Друштва историчара САП Војводине, Нови Сад, 1974.
42. Мирнић Јосип, “Денационализаторска политика мађарског окупатора у југословенским земљама 1941”, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. X, Нови Сад, 1967.
43. Мишљеновић Никола, Дефиниција агресије – магистарска теза, Пентаграм Прес, Београд, 1999.
44. Наши у Аустро-Угарској, Извештај Министарству Унутрашњих дела о поступању са заробљеним српским официрима, војницима и грађанима, Солун, 1917.
45. Никић Федор, „Унутрашња организација Мађарске за ревизију Тријанонског Уговора, Спољна политика Мађарске, Мађарски империјализам“, Зборник (1919-1929.), књига III, Београд,
46. Његован Драго, „Два записника о саслушању ратног злочинца Ференца Сомбатхељија, једног од најодговорнијих у Рацији у Јужној Бачкој“, Зборник Матице српске за историју 77-78, Нови Сад, 2008.
47. Његован Драго, „Један мање познати извештај о „Рацији“ у Јужној Бачкој Године“, Рад Музеја Војводине, бр. 51, Нови Сад, 2009.
48. Његован Драго, „Пресуда Врховног суда Војводине деветорици најодговорнијих за ратне злочине током рације у Јужној Бачкој“, Рад Музеја Војводине, Годишњак војвођанских музеја, Нови Сад, 2008.
49. Пејин Јован, „Промена империје“ или рехабилитација угронацизма: Одбрана од угронацизма једнако геноцид, Алтера, Београд 2013.
50. Пејин Јован, Великомађарски каприц: Великомађарски сан геноцид и „геноцид“, Екопрес, Зрењанин, 2007.
51. Перазић Гавро, Међународно ратно право, (друго допуњено издање), Војно издавачки и новински центар, Београд, 1986.
52. Петровић Растислав, Завера против Срба, Стручна књига, Београд 1990.
53. Радојковић Милош, „Међународна заједница и кривична одговорност у доба оружаног сукоба“, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, бр. 2, Београд, 1973.
54. Радојковић Милош, Рат и међународно право, Издање одбора за уџбенике стручног удружења студената права, Београд, 1947.
55. Рокаи Петар, Ђере Золтан, Пал Тибор, Касаш Александар, Историја Мађара, Клио, 2002 .
56. Ротбарт Владислав, Чије је дело новосадска рација, Прилог историји Јевреја у Бачкој, Јеврејски алманах 1965-1967, Београд, 1967.
57. Ротбарт Владислав, Југословени у мађарским затворима и логорима 1941-1945, Институт за савремену историју Институт за историју Војводине Нови Сад, „Дневник“, Нови Сад, 1988.
58. Саопштења о злочинима окупатора и њихових помагача у Војводини 1941-1945, књига I, Бачка и Барања, Нови Сад, 1946.
59. Стојиљковић Душан, Плава Дунавска гробница, Маутхаузен 1914-1918, 1938-1945, ЈП ПтТ Србије, Београд, 1995.
60. Сукијасовић Миодраг, Појам агресије у међународном праву, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1967.
61. Уговор о миру, Париз 1947.
62. Урошевић Данило, Срби у логорима Мађарске (У Барчу и Шарвару 1941-1945.), Папирус, Нови Сад 1995.
63. Фир Луј Ле, Међународно јавно право, Геца Кон, Београд 1934.
64. Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини, I група масовних злочина Улазак Мађарске војске у Бачку и Барању 1941, (приредио Драго Његован), Прометеј, 2011.
65. Andrassy Juraj, Međunarodno pravo, Školska knjiga, Zagreb, 1976.
66. Brownlie Ian, International Law and The Use Force by States, Oxford University Press, Oxford, 1963,
67. Brownstone David, Franck Iren, Time of War: A Chronol­ogy of Warfare from 100,000 BC to the Present, Little, Brown and Company, Boston, New York, Toronto, London, 1994.
68. Encyclopedic dictionary of international law, Second Edi­tion, (приредили: John P. Grant & J. Craig Barker), Dobbs Ferry, Oxford University Press, New York, Ox­ford, 2009.
69. Ferraro Tristan, “Determining the beginning and an occu­pation under international humanitarian law”, Interna­tional Review of the Red Cross, Humanitarian debate: Law, policy, action ICRC, Geneva, 2012.
70. Oppenheim L., International law a treatise, II. Dis­putes, war and neutrality, seventh edition, (приредио H. Lauterpacht), London, 1960.
71. Palmer Alan, Who’ s Who in World Politics From 1860. to the present day, Routledge London, New York, 1980.
72. The Laws of War a Comprehensive Collection of Primary Documents on International Laws Governing Armed Conflict, (приредили Michael Reisman & Chris T. Antoniou), Vintage Books, New York, 1994.