МОДЕЛИ РЕШЕЊА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПИТАЊА У ЦРНОЈ ГОРИ

Др Владан Станковић

Сажетак

Предстојећи попис у Црној Гори (који би требало да се одржи) аутоматски актуелизује питање статуса српског народа у тој новоформираној самосталној политичкој творевини. Стога је предмет истраживања овог рада усмерен на моделе редизајнирања статуса једне од две најбројније националне заједнице у Црној Гори – српског народа. Аутор у раду полази од предпоставке да је могуће редизајнирање националних односа у Црној Гори институционализацијом нерегулисаног статуса српског народа без нарушавања територијалне целовитости Црне Горе. Доминатан метод изтраживања је приступ моделовања. Поред овог метода биће коришћени и статистички метод, анализа садржаја, метод посматрања и упоредни приступ. Рад има за циљ да понуди могуће опције решења српског националног питања у Црној Гори. Научни допринос рада огледа се у простору идентитетских политика, статусних питања српског народа у окружењу, институционалних оснаживања капацитета регионалне сарадње и бесконфликтног решавања спорова. Друштвени допринос рада огледа се у решавању статуса српских националних заједница које живе ван простора Републике Србије.

Референце

• Кнежевић, Милош. 2007. Изневерена држава – Србија и Црна Гора у времену разлаза. Београд: Институт за политичке студије.
• Мандић, Марко. 2021. „Секуритизација српског националног идентитета у Црној Гори – анализа постојећег јавног дискурса.” Национални интерес. 40 (3): 213–238.
• Маркуш, Јован (прир.) 2007. „Референдум у Црној Гори 2006.” Бијела књига.
• Петровић, Драган, и Владан Станковић. 2006. Заједничка држава Србије и Црне Горе. Београд: Институт за политичке студије.
• Петровић, Рајко. 2021. „Институционална решења за превазилажење међунационалних тензија у Црној Гори.” Национални интерес. 40 (2): 155–181.
• Петровић, Рајко. 2021а. „Политички односи између Србије и Црне Горе од 2006. до 2021.” Национални интерес. 41 (1): 211–228.
• Рибић, Владимир. 2012. „Политичка мобилизација црногорских комуниста у Антибирократској револуцији.” Етноантрополошки проблеми. 7 (4): 1079–1101.
• Станковић, Владан. 2011. „Грађански концепт црногорске нације – процес асимилације Срба in vivo.” Политичка ревија. 30 (4): 69–88.
• Станковић, Владан. 2018. „Српски идентитет и црногорство – тренутни односи снага.” Политичка ревија, 56 (2): 71–95.
• Станковић, Владан. 2022. „Интервју, др Владан Станковић: Српски народ ће у Црној Гори морати да тражи конститутивност.” Политика, 16. јануар 2022.
• Станковић, Владан. 2022а. „Политика националних идентитета у Постлитијској Црној Гори.” Политичка ревија, 71 (1): 11–23.
• Степић, Миломир. 2001. У вртлогу балканизације – политичко-географски положај и фрагментираност српских земаља. Београд: Јавно предузеће Службени лист СРЈ.
• Суботић, Момчило. 2020. „Идентитетска питања Црне Горе.” Политичка ревија, 63 (1): 11–48.
• Тодоровић, Владица. 2021. „Распад Заједничке државе Србије и Црне Горе.” Политичка ревија, 69 (3): 237–260.
• Тодоровић, Владица. 2022. „Ауторитаризам у Црној Гори 1990–2020.” Политичка ревија, 73 (3): 237–260.
• Adžić, Novak. 2018. „Đukanović i Amfilohije – staze saveza (1991-1997). Vrijeme kada je ljubav cvjetala.” Vijesti. 7. april 2018.
• Balázs Vizi, Bobos Balázs, and Natalija Shikova. 2021. Non-territorial autonomy as an instrument for effective participation of minorities. Budapest, Skopje: Centre for Social Sciences & University American College.
• Bauböck, Rainer. 2001. “Multinational Federalism: Territorial or Cultural Autonomy?” Österreichische Akademie der Wissenschaften Forschungsstelle für institutionellen Wandel und Europäische integration.
• Cross Border Programme. „Program prekogranične saradnje Srbija-Crna Gora.” Instrument za predpristrupnu podršku (IPA). Komponenta II za period 2007–2013.
• Lijphart, Arend. 1969. “Consociational Democracy.” World Politics. 21 (2): 207–225.
• Lijphart, Arend. 2004. “Constitutional Design for Divided Societies.” Journal of Democracy.. 15 (2): 86–102.
• MonStat. 2004. „Stanovništvo prema nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti u Republici Crnoj Gori, po opštinama.” Konačni rezultati popisa 2003. Saopštenje 44. Podgorica: Zavod za statistiku Republike Crne Gore.
• MonStat. 2011. „Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gore.” Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine. Saopštenje 83. Podgorica: Zavod za statistiku Republike Crne Gore.
• Morris, Fiorina. 1975. “Formal models in Political Science.” American Journal of Political Science. 19 (1): 133–159.
• Popović, Milan (2000). Crnogorska alternativa – neizvesnost promene. Podgorica: Vijesti.
• Portal Analitika. 2010. „Slavko Perović optužio najbliže saradnike za izdaju.” Portal Analitika. 26. avgust 2010.
• United Nations [UN]. 1998. Preamble of the United Nations Declaration on the Rights of Persons Belonging to National or Ethnic, Religious and Linguistic Minorities. Fact Sheet No.18 (Rev.1), Minority Rights. Geneva, February 1998.
• RTV Crne Gore. 2016. „U državnoj upravi 7,3% Srba i 1,3% Albanaca.” 4. februar 2016.
• Šćekić, Radenko. 2012. „Politička previranja u Crnoj Gori 1996–1998.” Matica crnogorska.