НАЦИОНАЛНА ИДЕЈА У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ

Др Ђуро Бодрожић

Сажетак

У раду се указује да Први српски устанак није представљао само социјалну буну обесправљене раје у Београдском пашалуку. Од самих почетака, устаничко вођство истиче намере да Устанак пређе границе пашалука, прошири се на све области насељене српским народом, у циљу ослобођења и уједињења. Није се остало само на прокламацијама, већ су, према приликама и могућностима, чињени и конкретни кораци у правцу практичне реализације идеје о политичком јединству српскога народа. У томе се налази кључни показатељ да су Срби у то време представљали народ с формираном националном свешћу, а то значи видели себе у својој народној држави. Тиме се пориче поставка о „закаснелој нацији“, често присутна у литератури, страној и домаћој.

Референце

• Арсенијевић Баталака Лазар, Историја српског устанка, II, Београд, 1899.
• Вукићевић Миленко, Карађорђе, књ. II, Београд, 1912.
• Вуксан Душан, „Петар I и Карађорђе“, Записи, књ. I, Цетиње, 1927.
• Вуксан Душан, Петар I Петровић Његош и његово доба, Цетиње, Народна књига, 1951.
• Гавриловић Михаило, Милош Обреновић, књ. I, Београд, Задужбина И. М. Коларца, 1908.
• Гавриловић Михаило, Из нове српске историје, Београд, Српска књижевна задруга, 1926.
• Екмечић Милорад, Дуго кретање између клања и орања, Београд, Завод за уџбенике, 2007.
• Јакшић Гргур, Европа и васкрс Србије, Београд, Народна штампарија, 1933.
• Караџић Стефановић Вук, Српске народне пјесме, књига 4, Београд, Штампарија Краљевине Србије, 1896.
• Медаковић Дејан, „Идеја државности код Срба у XVI, XVII, XVIII и првој половини XIX века“, Глас, Београд, Српска академија наука и уметности, 2001.
• Ненадовић Матија , Мемоари, Београд, Српска књижевна задруга, 1893.
• Ортајли Илбери, Најдужи век империје, Београд, Српска књижевна задруга, 2004.
• Пантелић Гаја, „Казивање Гаје Пантелића, Казивања о српском устанку 1804, Београд, Српска књижевна задруга, 1980.
• Поповић, Вукосава „Одношаји Карађорђа и владике Петра I“, Записи, Цетиње, 1930
• Протић Анте, „Повестница Анте Протића“, Казивања о српском устанку 1804, Београд, Српска књижевна задруга, 1980.
• Сечански Живан, Грађа о Тицановој буни у Срему 1807. године, Београд, Српска академија наука, 1952.
• Станојевић Станоје, „Српски национализам у средњем веку“, Из наше прошлости, књ. 1, Београд, Етхос,
• Страњаковић Драгослав, Карађорђе, Београд, Геца Кон, 1938.
• Страњаковић Драгослав, Карађорђева национална политика, Београд, 1941.
• Тошковић Јово Б., Односи између Босне и Србије 1804–6 и бој на Мишару, Суботица, Градска штампарија, 1927.
• Црњански Милош, „Вожд“, Есеји и Чланци II: Историја, полемике, разговори, Београд, Задужбина Милоша Црњанског-Наш дом, 1999.
• Чубриловић Васа, Први српски устанак и босански Срби, Аранђеловац, Фонд „Први српски устанак“, 2003.