НОВИ ПРИСТУПИ МАЊИНСКОМ ПИТАЊУ: ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИJA И НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ – СЛУЧАЈ СРБИЈА

Ксенија Марковић

Андријана З. Јовановић

Сажетак

Свако друштво/држава у којој живе националне матине суочава се са дилемом на који начин се ови „посебни“ делови друштва инкорпорирају у ширу заједницу. Интеграција кроз процес децентрализције један је од начина, будући да она јача демократску структуру друштва, штити мањине и подстиче грађанску партиципацију, стварајући позитивну идентификацију грађана са друштвом. Процес интеграције у овом раду посматрамо кроз призму правде, где је циљ интеграције постизање правне једнакости између национал­не мањине и већине, односно смањење надмоћи већине. Битан предуслов успешне интегративне мањинске политике je спречавање ескалације сукоба или избијање конфликта међу различитим етничким заједницама. Процес интеграције заснива се на поштовању принципа толеранције и принципа интеракције. Политика интеграције треба да приближи инте­ресе већине и мањине и створи осећај припадности заједничком друштву, и на тај начин умањи опасност од сегрегације етничких заједница, нарочито оних које су територијално концентрисане. У децентрализованом систему то je могуће, будући да такав систем подразумева увећање надлежности нижих, периферних државних органа и недржавних институција и подстиче активније учешће грађана у процесима одлучивања и доношења одлука које се односе непосредно на њих.

Референце

1. Башић, Горан, „Политика мултикултуралности, заштита или контрола етничких идентитета?“, Филозофија и друштво, вол. 3, 2007.
2. Башић, Горан, Пајванчић Маријана, Од сегрегативне ка инте­гративној политици мултукултуралности, Центар за истраживање етницитета, Београд, 2015.
3. Bieber, Florian, Introduction: „Minority participation and political parties“, in: Florian Bieber, (ed.) Political Parties and Minority Participation, Skoplje: Friedrich Ebert Stiftung-office Macedo­nia, 2008.
4. Варади, Тибор, „О шансама за етнокултуралну правду у централној и источној Европи са освртом на Дејтонски споразум“, у Вил Кимлика и Магда Опалски, Може ли се извозити либерални плурализам?, Београдски центар за људска права, Београд, 2002.
5. Вучетић, Дејан, Јанићијевић, Дејан, Децентрализација као полазиште даљег развоја Србије приручник, Центар за развој грађанског друштва PROTECTA, Ниш, 2006.
6. Вујачић, Илија, „Десет година нове мањинске политике у Србији“, Политична мисао, вол. 49, бр. 2, липањ 2012.
7. Група аутора, Љубљанске смернице за интеграцију разноликих друштава, Организација за европску безбедност и сарадњу Високи комесар за националне мањине, новембар 2012.
8. Deschênes, Jules, Proposal Concerning a Definition of the Term ‘Minority’ UN Document, E/CN.4/Sub.2/1985/31 (14. May 1985).
9. Ђорђевић, Снежана, „Децентрализација и јачање локалних власти у Србији“, Анали Хрватског политиколошког дру­штва, вол. 8, бр. 1, сијечањ 2012.
10. Закон о заштити права и слобода националних мањина, Службени лист СРЈ, бр. 11/2002, Службени лист СЦГ, бр. 1/2003 Уставна повеља и Службени гласник Републике Србије, бр. 72/2009 др. закон и 97/2013 – одлука УС.
11. Закон о националним саветима националних мањина, Службе­ни гласник Републике Србије, бр. 72/2009, 20/2014 одлука УС и 55/2014.
12. Закон о локалној самоуправи, Службени гласник Републике Србије, бр. 129/2007.
13. Закон о култури, Службени гласник Републике Србије, бр. 72/2009.
14. Закон о утврђивању надлежности АПВ, Службени гласник Ре­публике Србије, бр. 99/2009, 67/12-Од УС.
15. Јањић, Душан, Нове националне мањине и демократска мањинска политика, Институт за миграције и народности, За­греб, 2009.
16. Кимлика, Вил, Мултикултурално грађанстео либерална теорија мањинских права, Центар за мултикултуралност, Нови Сад, 2002.
17. Кимлика, Вил, Опалски Магда, Може ли се извозити либерални плурализам?, Београдски центар за људска права, Београд, 2002.
18. Kymlica, Will, Politics in Vernacular: Nationalisam, Multiculturalisam and Citizenship, Oxford Univesity Press, Oxford, 2001.
19. Комшић, Јован, Дилеме демократске нације u аутономије огледи о политичкој транзицији у Србији, Службени гла­сник, Београд, 2006.
20. Лошонц, Алпар, Мултикултуралност и етнокултурални диверзитет, у Горан Башић (ур.) Демократија и мултикултурал­ност у југоисточној Европи, Центар за истраживање етницитета, Београд, 2003.
21. Марковић, Ксенија, „Модели политичке и друштвене интеграције националних мањина“, у Компаративна политика есеји, (ур.) Зоран Крстић, Факултет политичких наука, Бе­оград, 2014.
22. Пајванчић, Маријана, Ђорђевић, Снежана, Јованић, Татјана, Прокопијевић, Мирослав, Попов, Александар, Вучетић, Дејан и Митић, Андреј, Појмовник децентрализације, Канцеларија Националног савета за децентрализацију Републике Србије, Београд, 2011.
23. Петровић, Милан, Наука о управљању као претпоставка управне политике (Општи део), Ниш, 2006.
24. Rehman, Javid, The Weakness in the International Protection ofMinoritz rights, Kluwer Law International, Hague, 2000.
25. Становчић, Војислав, „Појам националне мањине и третирање индивидуалних и колективних права“, у Годишњак, Факул­тет политичких наука, Београд, 2008.
26. Таталовић, Синиша, „Етнички сукоб и еуропска сигурност“, Политичка култура, Загреб, 2003.
27. Устав Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, бр. 98/2006.
28. Horowitz, Donald, A Democratic South Africa: Constitutional En­gineering in a Divided Society, University of California Press, Berkeley, 1991.
29. Capotorti, Francesko, Study on the Rigihts of Persolans Belonging to Ethnic, Religious and Linguistic minorities, United Nations, New York, 1991.