О ПОЛИТИЧКОМ ПОЛОЖАЈУ МАЂАРСКЕ МАЊИНЕ У СРБИЈИ

Др Момчило Суботић

Сажетак

Демократска заједница војвођанских Мађара Шандора Пала je неколико година пo оснивању поднела концепт тро­степене аутономије за мађарску мањину у Србији. Он обухвата: општине са специјалним статусом које се могу удружити у територијалну етничку аутономију, затим месна или локална аутономија и најзад, као највиши ниво мањинске самоуправе, персонална аутономија – политички репре­зент мађарске мањине у Србији. Овај концепт прихватиће и друге мађарске политичке странке, касније основане, попут Странке војвођанских Мађара Јожефа Kace, касније Иштвана Пастора, као и Демократска странка војвођанских Мађара Андраша Агоштона, настала цепањем ДЗВМ, и други. Статут АП Војводине из 2009. године услишио је го­тово све захтеве садржане у концепту тростепене аутономије; њиме је предвиђен мађарски регион од општина на северу Србије у којима Мађари чине већину становништва, са седиштем у Суботици, у којој немају већину. Статут је део коалиционог договора Пастор-Тадић, донет са циљем дa помогне у побољшању положаја националних мањина – ,, националних заједница“, али је он у српској стручној и политичкој јавности оцењен као стварање „државе у држави“, тј. претварање Војводине у државу националних мањина, са ре­алном могућношћу сецесије мађарског региона и његово пpикључење Мађарској. Томе у прилог иде и ревизионистичка пропаганда актуелне мађарске власти Виктора Орбана која je Мађарима у суседним државама дала двојно држављанство и наговестила право њиховог учешћа у парламентарним изборима са квотом политичких представника у мађарском параламенту. Орбан је решио да уз помоћ ЕУ изврши територијално уједињење нације, позивајући се на исправљање тријанонске неправде. У тексту смо показали да „Тријанон“ није био не­правда, већ да је овај споразум Угарску свео на Мађарску, тј. на етнографске границе мађарске државе. У раду je презентован положај мађарске мањине и њено политичко организовање у Краљевини СХС-Југославији, као и њихово учешће у Хортијевом покушају да геноцидом и етничким чишћењем, које су мађарске окупационе трупе извршиле у Бачкој 1941-1945, ревидира „Тријанон“. На комунистички концепт аутономије Војводине мађарска мањина је гледала као на „српску ствар“, али је временом прихва­тила јер je у Србији остварила највиши степен културних, економских, политичких права. Таква права не би имала ни у матичној држави. Развила је и сачувала национални идентитет пo највишим европским стандардима. Отуда je гео­политика мађарскогрегиона и ревизије „Тријанона“ играње са ватром.

Референце

1. Бошњак Иштван, „Могућности и проблеми успостављања мањинске локалне самоуправе и персоналне аутономије у Војводини“, у: Положај мањина у Савезној Републици Југославији, Зборник САНУ, уредници Милош Мацура и Војислав Становчић, Београд, 1996.
2. Вујић Властимир, „Свако може бити Мађар, ако то пожели“, Печат, 26. новембар 2010.
3. Вујић Властимир, „Орбанове игре са ватром“, Печат, 4. фебруар 2011.
4. Чавошки Коста, Државност Војводине и могућност сецесије, СНП „Светозар Милетић“, Нови Сад, 2008.
5. Лошонц Алпаш, „Аспекти територијалне и културне аутономије“, у: Положај националних мањина у Србији, Зборник САНУ, уредник Војислав Становчић, Београд, 2007.
6. Касаш Александар, Мађари у Војводини 1941-1946, докторска дисертација, Нови Сад, 1995.
7. Костић М. Лазо, Српска национална традиција, део: „Српска Војводина и њене мањине“, Српска радикална странка, Београд, 2000.
8. Кончар Ранко, „Споразум Цветковић-Мачек и Војводина“, Зборник Матице српске за историју, бр. 44/1991, Нови Сад, 1991.
9. Корхец Тамаш, „Границе универзалности мањинских права – о значају територије и бројчаности – са посебним освртом на право на службену употребу језика“, у: Положај националних мањина у Србији, Зборник САНУ, уредник Војислав Становчић, Београд, 2007.
10. Месарош Шандор, Положај Мађара у Војводини 1918­1-929, Нови Сад, 1981.
11. Месарош Шандор, Мађари у Војводини 1929-1941, Нови Сад, 1989.
12. Молнар Александар, „Конститутивна власт и етничка хетерогеност“, у: Положај националних мањина у Србији, Зборник САНУ, уредник Војислав Становчић, Београд, 2007.
13. Павловић Александар, „Tajна мађарског тепиха“, Печат, 4. фебруар 2011.
14. Пал Шандор, „Концепт мањинске самоуправе Демократске заједнице војвођанских Мађара“, у: Положај мањина у Савезној Републици Југославији, Зборник САНУ, уредници Милош Мацура и Војислав Становчић, Београд, 1996.
15. Пејин М. Јован, Поништење српског обележја Војводине, СНП „Светозар Милетић“, Партенон, Београд, 2011.
16. Пејин М. Јован, Срби u Мађари, Комуна, Кикинда, 1996.
17. Поповић Ј. Душан, Срби у Војводини, књига II, Нови Сад, 1990.
18. Поповић Ј. Душан, Срби у Војводини, књига III, Матица српска, Нови Сад, 1990.