О ПРАВОСЛАВНОМ ИДЕНТИТЕТУ ПРЕДНЕМАЊИЋКЕ И НЕМАЊИЋКЕ ДИНАСТИЈЕ

Др Сања Шуљагић

Сажетак

У овом чланку аутор аналитичко-синтетичком и компаративном методом приказује узроке успостављања колонијалне историографије у Србији након 1881. године у склопу западног колонијалног културолошког пројекта у Србији, као и главне личности које су учествовале у њему. Затим аутор приказује пресек историје Србије од успостављања хришћанства у њој до доласка Османлијских Турака на Балканско полуострво у петнаестом веку и доказује да је током читавог тог периода православље било државна владајућа религија у Србији. Посебну пажњу у чланку аутор даје доказивању православног идентитета владара из српске преднемањићке и немањићке династије, користећи примарне историјске изворе као што су историјске хронике, владарске повеље и хагиографија, хералдика, иконографија, фрескописање и константинопољску дворску листу титула која потврђује краљевско достојанство династије Немањић у константинопољској дворској листи титула као протоспатора, ексусијастиса и протосеваста, великих жупана и севастократора у Источноромејском (константинопољском или грчко-словенско-јерменском) царству, истовремено приказујући породичну повезаност српско-бугарско-грчко-руско-јерменских династија из Источноромејског царства.

Референце

1. Айбабин, Александaр Ильич Этническая истории ранневизантнйского Крыма. Крымское отделение Института востоковедения им. А.Е.Крымского Национальной академии наук Украины – ДАР, Симферополь, 1999.
2. Appendini, Francesco Maria, De praesiantia et vetustate linguae illyricae, A. Martechini, Ragusa, 1806.
3. Chen, Sanping, Multicultural China in the Early Middle Ages, University of Pennsylvania Press, 2012.
4. Coleto, Jacobo, Illyrici Sacri, Tomus octavus, Sebastianum Coleti, Venetiis, 1819.
5. Цветковић, Бранислав, „Византијски цар и фреске у припрати Милешеве“, Balcanica 2002, 32-33, (Ур. Љубинко Раденковић), Балканолошки институт, САНУ, Београд, 2003.
6. Доментијан, Житије Светог Саве, изд. Ђ. Даничић, Државна штампарија Србије, Београд, 1865.
7. Evans, Daniel, “Slave Coast of Europe, Slavery & Abolition“, A Journal of Slave and Post-Slave Studies, 6:1, 1985.
8. Јанковић, Ђорђе, „Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије“, Хришћанска Мисао, Библиотека Велики свечаник, посебно издање, Београд, 2015.
9. Калаји, Бенијамин, Историја српског народа, прев. Гаврило Витковић,  Државна штампарија, Београд, 1882.
10. Кнежев, Димитрије М., Београд наше младости: Записи о Београду 1918-1941., Филип Вишњић, Београд, 2001.
11. Mango, Cyril, “The Relics of St Euphemia and the Synaxarion of Constantinople”, BBGG n.s. 53, 1999.
12. Mijatovich, Chedomille, The Memoirs of a Balkan Diplomatist, Cassell and Company, London, New York, Toronto and Melbourne, 1917.
13. Милошевић, Раша, Тимочка буна 1883. године: Успомене Раше Милошевића, Штампарија Драг. Грегорића, Београд, 1923.
14. Nicol, Donald M., Byzantium and Venice: A Study in Diplomatic and Cultural Relations, Cambridge University Press, 1992.
15. Nešković, Jovan, “Crkva sv. Đorđa u Titogradu”, Starine Crne Gore III – IV, Cetinje, 1965.
16. Нови завет, „Посланица Светог Апостола Павла Римљанима“ (15.19)
17. Porphyrogenitus, Constantinus VII, De Cerimoniis aluae byzantinae, ed. J. J. Reiske, Vol. I, 3, Bonn, 1829-1830.
18. Radoman, Aleksandar, „O novopronađenom pečatu dukljanskoga kralja Bodina“, Lingua Montenegrina, god. V/2, br. 10, Institut za crnogorski jezik i književnost, Podgorica, 2012.
19. Sleidan, John, The Key of Historie. Or, A most methodicall abridgement of the foure chief monarchies, Babylon, Persia, Greece, and Rome, etc. Transl. by A. Darcie, London, 1661.
20. Стојановић, Љубомир, Стари српски родослови и летописи, књ. XVI, Српска Краљевска Академија, Сремски Карловци, 1927.
21. Свети Сава у Руском царском летопису, прев. са староруског језика Миљенка Витезовић, предг. Милован Витезовић, Завод за уџбенике, Београд, 2012.
22. Теодосије, Житије Светог Саве, изд. Ђ. Даничић, предг. Ђ. Трифуновић, Београд, 1973.
23. Toumanoff, Cyrille, Manuel de généalogie et de chronologie pour l’histoire de la Caucasie Chrétienne (Arménie-Géorgie-Albanie). Edizioni Aquila, Roma, 1976.
24. Vachkova, Vesselina, “The Bulgarian Theme in Constantinople’s Monuments (A new approach to the study of Bulgarian and Byzantine cultural memory)“, Palaebulgarica, 4, 2008.
25. Valantasis, Richard, Religions of Late Antiquity in Practice, Princeton University Press, 2000.
26. Van Tricht, Filip, The Latin Renovatio of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204-1228), BRILL, Leiden, 2011.
27. Vlasto, Alexis Peter, The Entry of the Slavs into Christendom, Cambridge University Press, 1970.
28. Војводић, Михаило, „Стојан Новаковић и краљ Милан“, у Petar Krestić, Нововековне српске династије у мемоаристици: New Age Serbian Dynasties in Memoir Writting, Историјски институт, Београд, 2007.
29. Зарковић, Божидар В., „Велика Хоча и зачеци црквеног поседа у Метохији“, Зборник радова Филозофског факултета, ХLIII (2)/2013.
30. Soltes, Ori Z., “Between Worlds: Uniqueness in Medieval Georgian Art and Iconography”, The Caucasus: Georgia on the Crossroads, Cultural Exchange Across the Europe and Beyond,  Proceedings – 2^nd International Symposioum of Georgian Culture, November 2-9, Florence, Italy, Georgian Arts and Culture Center, Tbilisi, 2011.