ОБНОВА РЕЛИГИЈЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ И ЊЕНА УЛОГА У АФИРМАЦИЈИ КУЛТУРЕ МИРА

Љубиша Р. Митровић

Сажетак

Обнова и успон религије у савремености израз je структуралне кризе дугог вала и историјске рестаурације, а са друге стране она је и својеврсни духовни облик критике те кризе. У центру ауторове анализе налазе се религија и савремено друштво: однос кризе и ширење феномена религиозности и ретрадиционализације насупрот процесима модернизације и секуларизације. Аутор истражује савремене противречности неолибералног модела транзиције и асиметричног типа моноцентричне глобализације који су генерирали у савремености енормне социјалне неједнакости и противуречности између Севера и Југа, између богатих и сиромашних друштвених класа. У овом контексту, глобализације и фрагментације савременог друштва и социјалдарвинизације друштвених односа, аутор анализира отуђени положај човека у са­времености и излаже критику апологетског позитивизма у науци и филозофији, а посебно разматра манифестну и латентну улогу религије у савременом друштву, са посебним освртом на Европу и Балкан. Аутор успон религије, а посебно религијског фундамента­лизма, повезује са блокираним процесима модернизације и развоја, подвлачећи да трансформација религије од облика креативног испољавања човекових социо-психолошких снага, у облик регресивне деструкције произилази пре свега из структуралних неједнакости и разних облика социјалног насиља у свету, јер како истиче једна максима „Мач ступа на сцену онда када правда закаже и закасни“. У проблематизацији ове теме, аутор афирмише тезу да је успон религије не само израз кризе савременог друштва, већ и облик побуне против апологије размрвљеног аналитичког ума и социјалних неправди. Она је, дакле, са друге стране и својеврсна критика дехуманизације положаја човека и покушај обнове теологије ослобођења. Аутор посебно поентира место и улогу религије у развијању културе мира, глобализације солидарности и разумевања у свету, истичући да нема глобалног мира у свету без глобалне правде.

Референце

1. Berger, Piter, Desekularizacija sveta: opšti pregled, u: Desekularizacija sveta – oživljavanje religije i svetskepolitike, Mediteran Publishing, Novi Sad, 2008.
2. Berđajev, Nikolaj, Ruska religijska filozofija i Dostojevski, Partizanska kniga, Be­ograd, 1982.
3. Volerstin, Imanuel, Posle liberalizma, Službeni glasnik, Beograd, 2005.
4. Dugin, Aleksandar, Osnovi geopolitike, Ekopres, Zrenjanin, 2004.
5. Đorđević, Dragoljub B., Ko je remetilački faktor u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj: religije, verske zajednice ili nacionalne manjine? u: Kvalitet međuetničkih od­nosa i kultura mira na Balkanu, Filozofski fakultet, Niš, 2008.
6. Kerc, Pol, Kako preurediti savremeni svet?, Filip Višnjić, Beograd, 2005.
7. Laš, Kristofer, Pobuna elita i izdaja demokratije, Svetovi, Novi Sad, 1996.
8. Mitrović, Ljubiša, Pravoslavlje – štit i bedem protiv duhovne kolonizacije, u: Dve hiljade godina hrišćanstva na Balkanu, JUNIR, Niš, 2001, str. 130-134.
9. Митровић, Љубиша, Геостратешки аспекти сусрета и сукоба религијских култура и цивилизација на Балкану, Теме, 20, 3-4: 339-353, 1997.
10. Mitrović, Ljubiša, Razvoj i evrointegracija Balkana kao predpostavka unapređenja kvaliteta međuetničkih odnosa i afirmacije kulture mira u: Kvalitet međuetnič­kih odnosa i kultura mira na Balkanu, Filozofski fakultet, Niš, 2008.
11. Onfre, Mišel, Ateološka rasprava fizika metafizike, Rad, Beograd, 2005.
12. Paskal, Blez, Refleksije u samoći, Astimbo, Beograd, 2003.
13. Habermas, Jirgen, Predpolitičke osnove demokratske pravne države, u: Dijalektika sekularizacije, Dosije, Beograd, 2006.
14. Habermas, Jirgen i Racinger, Jozef, Dijalektika sekularizacije, Dosije, Beograd, 2006.
15. Šušnjić, Đuro, Religija II, Čigoja štampa, Beograd, 1998.