ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ
ОБНОВА РЕЛИГИЈЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ И ЊЕНА УЛОГА У АФИРМАЦИЈИ КУЛТУРЕ МИРА
Сажетак
Обнова и успон религије у савремености израз je структуралне кризе дугог вала и историјске рестаурације, а са друге стране она је и својеврсни духовни облик критике те кризе. У центру ауторове анализе налазе се религија и савремено друштво: однос кризе и ширење феномена религиозности и ретрадиционализације насупрот процесима модернизације и секуларизације. Аутор истражује савремене противречности неолибералног модела транзиције и асиметричног типа моноцентричне глобализације који су генерирали у савремености енормне социјалне неједнакости и противуречности између Севера и Југа, између богатих и сиромашних друштвених класа. У овом контексту, глобализације и фрагментације савременог друштва и социјалдарвинизације друштвених односа, аутор анализира отуђени положај човека у савремености и излаже критику апологетског позитивизма у науци и филозофији, а посебно разматра манифестну и латентну улогу религије у савременом друштву, са посебним освртом на Европу и Балкан. Аутор успон религије, а посебно религијског фундаментализма, повезује са блокираним процесима модернизације и развоја, подвлачећи да трансформација религије од облика креативног испољавања човекових социо-психолошких снага, у облик регресивне деструкције произилази пре свега из структуралних неједнакости и разних облика социјалног насиља у свету, јер како истиче једна максима „Мач ступа на сцену онда када правда закаже и закасни“. У проблематизацији ове теме, аутор афирмише тезу да је успон религије не само израз кризе савременог друштва, већ и облик побуне против апологије размрвљеног аналитичког ума и социјалних неправди. Она је, дакле, са друге стране и својеврсна критика дехуманизације положаја човека и покушај обнове теологије ослобођења. Аутор посебно поентира место и улогу религије у развијању културе мира, глобализације солидарности и разумевања у свету, истичући да нема глобалног мира у свету без глобалне правде.