Тема броја
ПОЛИТИКА И ИДЕОЛОГИЈА
ОДНОС ФИЛОЛОГИЈЕ И ИДЕОЛОГИЈЕ КОД СРБА
Сажетак
Да није било илиризма и хрватске, штросмајеровско-јагићевске идеје југословенства и сербокроатистике, не би било ни кобног сусрета Срба и Хрвата који се претворио у неспоразум и сукоб, који по својим идеолошким и филолошким последицама траје до данашњих дана. На жалост, поменуту филолошко-идеолошку парадигму прихватили су и кључни српски филолози и идеолози у конституисању југословенске државе, што је резултирало српским духовним, политичким, језичким, етничким, геополитичким, државотворним дисконтинуитетом. Неоснован је став да су два народа, Срби и Хрвати, створили исти језик, а остали посебни народи. Још је мање одржив став да су четири народа (Срби, Хрвати, Црногорци и Муслимани односно Бошњаци) били историјски творци једног језика. Хрвати су преузели српски језик, одричући се свог, и на основу језика у Хрвате претворили све Србе римокатолике. Дошло је до поделе једног истог народа – српског народа по линији различитих вера, а не по језику како је то у европској пракси. Јер, промена вере, по европским стандардима, не може довести до промене националности и преименовања језика. Данас се у Босни и Херцеговини бошњачким/босанским језиком означава име језика босанскохерцеговачких муслимана; назив српски језик остављен је босанскохерцеговачким православцима, а босанскохерцеговачким римокатолицима одређен је назив хрватски језик. Тако се не поступа нигде у Европи. У Црној Гори поступили су по угледу на суседе: ако српски језик може да се дели на два, зашто не може на три, ако може на три, зашто не би могао на четири. Без обзира на званичне називе ових сепаратизмом насталих држава и њихових језика, у питању је и даље један књижевни језик, српски језик. Српска држава и њене националне институције (САНУ, Матица српска, филолошки факултети…) код европских институција (Савет Европе, ЕУ…) морају да захтевају да тако мора битиуписано у лингвистичку карту Европе.
Референце
- Бојовић Драга, Опет о „преименовању“ (доименовању, разименовању) српског језика у Црној Гори, и још понечему, у: Српско питање и србистика, зборник радова I, приредили Петар Милосављевић/Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
- Глас јавности, Фебруар 2009.
- Живојиновић Драгољуб, Ватикан и Срби у XX веку, у: Геополитичка стварност Срба, ИГС, Београд, 1997.
- Ћосић Добрица, Пишчеви записи (1981-1991), Филип Вишњић, Београд, 2002.
- Матић Милан, О српском политичком обрасцу, ИПС, Београд 2000.
- Матић Милан, Србија: историјске кризе и демократска реформа, СПМ, 1-4/2003.
- Матовић Веселин, Разголићио се стидуљак из заграде, у: Српско питање и србистика, Зборник радова I, приредили Петар Милосављевић/Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
- Матовић Веселин, Не може се ријека кроз дудук натјерати, у: Српско питање и србистика, Зборник радова I, приредили Петар Милосављевић/Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
- Милосављевић Петар, Идеје југословенства и српска мисао, Књиготворница Логос, Ваљево, 2007.
- Милосављевић Петар, Увод у србистику, Требник, Београд, 2003.
- Милосављевић Петар, Идентитет и преименовања српског језика, у: Србија – политички и институционални изазови, Зборник радова, Приредили Момчило Суботић/Живојин Ђурић, ИПС, Београд, 2008.
- Милосављевић Петар, Српско питање и србистика, Логос, Бачка Паланка-Књиготворница Логос, Ваљево, 2007.
- Милосављевић Петар/ Суботић Момчило, приредили Зборник радова: Српско питање и србистикa I, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
- Милошевић Зоран, приредио Зборник радова: Русија и Балкан, ИПС, Београд, 2008.
- Костић Лазо М., Крађа српског језика, Баден, 1964.
- Ковачевић Милош, Српски језик и његове варијанте, у: Српско питање и србистика, Зборник радова I, приредили Петар Милосављевић/ Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
- Крестић Василије, Штросмајер – Хрват, Великохрват или Југословен, Гамбит, Јагодина, 2006.
- Петрановић Бранко, Србија у Југославији и велике силе, ВИГ, Београд, 1993.
- Стојановић Јелица, Идентитет и статус српског језика у Црној Гори (некад и сад), у: Српско питање и србистика, Зборник радова I, приредили Петар Милосављевић/Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
- Суботић Момчило, Аустро-Хрватски геополитички пројекат илирства и југословенства, у: Српско питање и србистика, Зборник радова I, приредили Петар Милосављевић/Момчило Суботић, Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
- Суботић Момчило, Новија српска политичка историја, ИПС, Београд, 2006.
- Суботић Момчило, Српско питање данас, ИПС, Београд, 2008.
- Štrosmajer-Rački, Politički spisi, Zagreb, 1971.
- Терзић Славенко, О српском политичком и културном регионализму – могућности превазилажења, у: Српски духовни простор, Бања Лука, Српско Сарајево, 1999.