ОТВАРАЊЕ И ФУНКЦИОНИСАЊЕ КАНЦЕЛАРИЈА НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА У СРБИЈИ

Предраг Терзић

Сажетак

Канцеларије народних посланика представљају коректив слободног парламентарног мандата, али имају и функцију инстру­мента за обезбеђивање транспарентности парламента. Отварање канцеларија народних посланика у Србији започело је 2009. годи­не и данас у нашој земљи постоји преко 30 канцеларија народних посланика. Наша анализа до сада отворених Канцеларија у Србији обухвата неколико димензија: градове и општине где су основане, број асистената који је у свакој од њих ангажован, просторије у којима су смештене, радно време, број посланика који учествује у раду канцеларија, њихову старосну, полну структуру и партијску припадност. Сразмерно броју посланика у парламенту према наведеним категоријама 1) најактивнији су били народни посланици рођени у четвртој деценији, а најмање активни они рођени 70-тих и 80-тих прошлог века, 2) мушки посланици су за 44,4% више ангажовани у формирању канцеларија у односу на своје колегинице, 3) а од посланичких група најактивнији су били посланици ПУПС-а, а најмање активни народни посланици из посланичке групе СПОДХСС. Као главне проблеме функционисања канцеларија народ­них посланика у Србији аутор наводи постојећи изборни систем, непостојање народних посланика из великог броја општина и градова у Србији, али истиче да се одређена побољшања могу остварити и у оквиру постојећег изборног система и мале стварне моћи народних посланика.

Референце

1. Актуелни сазив Народне скупштине Републике Србије, http://www.parlament.gov.rs/народна-скупштина/састав/народни-посланици/актуелни-сазив.html, 23/7/2013.
2. Лајпхарт, Аренд: Модели демократије: облици и учинак владе у тридесет шест земаља, Службени лист СЦГ, Београд, ЦИД, Подгорица, 2003.
3. Лончар, Јелена, “Транспарентност Народне скупштине Републике Србије”, у зборнику: Демократске перформансе парламената Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе (приредио Славиша Орловић), Универзитет у Београду Факултет политичких наука (Центар за демократију), Београд, Сарајевски отворени центар, Сарајево, Факултет политичких наука Уни­верзитет Црне Горе, Подгорица, 2012.
4. Канцеларије за комуникацију народних посланика са грађанима, http://www.parlament.gov.rs/rpађани/посланичке-канцелариjе.71.html, 24/7/2013.
5. Односи са грађанима: водич ка најбољој пракси, NDI&USAID, Београд, 2008.
6. Орловић, Славиша, “Уставни, политички и институционални оквир Народне скупштине Републике Србије”, у зборнику: Демократске перформансе парламената Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе (приредио Сла­виша Орловић), Универзитет у Београду Факултет политичких наука (Центар за демократију), Београд, Сарајевски отворени центар, Сарајево, Факултет политичких наука Универзитет Црне Горе, Подгорица, 2012.
7. Пајванчић, Маријана: Парламентарно право, Фондација Конрад Аденауер, Београд, 2008.
8. Пејић, Ирена: Парламентарно право: француски, немачки, британски, српски и пример Европског парламента, Правни факултет, Центар за публикације, Ниш, 2006.
9. Посланичке групе у Народној скупштини Републике Србије, http://www.parlament.gov.rs/народна-скупштина/народна-скупштина-у-бројкама/посланичке-групе.1730.html, 24/7/2013.
10. Полна структура посланика у Народној скупштини Републике Србије, http://www.parlament.gov.rs/народна-скупштина/народна-скупштина-у-бројкама/полна-структура.1731.html, 24/7/2013.
11. Старосна структура посланика у Народној скупштини Републике Србије, http://www.parlament.gov.rs/народна-скупштина/народна-скупштина-убројкама/старосна-структура.1732.html, 24/7/2013.
12. Hargue, Rod and Martin Harrop: Comparative Government and Politics: An Intro­duction, Palgrave Macmillan, London, 2004.
13. Constituency Office reports, NDI, Београд, 2010.
14. Закон о Народној скупштини Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, бр. 9/2010.
15. Устав Републике Србије
16. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/Политика/1368568/Расте+поверење+грађана+у+парламент.html, 30/7/2013.