ПАД СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА

Бојан Драшковић

Сажетак

Аутор са дистанце од двадесет година, и уз помоћ нових историјских извора сагледава догађаје у којима је делимично, као грађанин учествовао, констатујући на самом почетку да се његово мишљење знатно променило од тог времена. Режим Слободана Милошевића, није био ни диктаторски ни тирански, како су га западни медији и домаћа опозиција тог времена представљали. Он је у великој мери био демократски, и ауторитативан, а у одређеном смислу и либералан. Највећи проблем овог периода модерне српске историје, је његов сукоб са Западом, који није дозвољавао југословенски континуитет, него је 31. маја 1992. године, Савезној Републици Југославији увео међународне санкције. Слободан Милошевић био је ауторитативна и снажна личност, која је владала Србијом и СРЈ у тешким условима међународне изолације. Његов режим био је импровизаторски и он је опстајао у складу са могућносима. Његовом паду у допринела је погрешна процена ситуације али и сукоб са српским радикалима и форсирање мондијалистичког ЈУЛ-а у односу на његову изворну странку СПС. У петооктобарским променама уз помоћ незадовољних грађана, али и дела војске и полиције, уз финасијску подршку западних обавештајних служби, у некој врсти прикривеног пуча, пао је режим Слободана Милошевића. Фактори који су га оборили желели су враћање државе у нормалне токове, али су за то морали да плате изузетно високу цену Западу који је на све начине покушавао да казни Србију и Србе. Ипак некдашњи лидер Србије је у Хагу доживео политичку и историјску рехабилитацју, и од негативне историјске појаве постао позитивна историјска личност.

Референце

• Антић Чедомир, Српска историја, Вукотић медиа, Београд 2013.
• Антонић Слободан, Још није готово, Вукотић медиа, Београд 2014.
• Антонић Слободан, Културни рат у Србији, Завод за уџбенике, Београд 2008.
• Арежина Милена, Ноћ преваре дан издаје, Београд 2005.
• Бујошевић Драган и Радовановић Иван, 5. октобар: двадесет четири сата преврата. Медија центар, Београд 2001.
• Булатовић Момир, Правила ћутања: истинити политички трилер са познатим завршетком, Народна књига – Алфа,  Београд 2004.
• Булатовић Момир, Слободан Милошевић, Неизговорена одбрана, Зограф, Етра, Ниш, Подгодица 2006.
• Граховац Благоје, Гласови из глуве собе, Лагуна, Београд 2015.
• Душанић Јован, Економија постмодерне и неолиберализам, Филип Вишњић 2020.
• Драшковић Вук, Мета, Новости, Београд 2009.
• Ђинђић Зоран, Србија у Европи, Танјуг, Београд 2003.
• Ђукић Славољуб, Како нам се догодио вођа, Филип Вишњић, Београд 1992.
• Јовић Борисав, Од Газиместана до Хага: време Слободана Милошевића, Метафизика, Београд 2009.
• Марковић Радомир, Казна без злочина, Београд, 2009.
• Милошевић Никола, Политички споменар, Од Броза до ДОС-а, Информатика, Београд 2006.
• Милошевић Слободан, Тајни транскрипти: 1995-1998, Профил, Београд 2009.
• Николић Коста, Политички портрет Слободана Милошевића 1988–1991, Токови историје, Часопис Института за новију историју Србије, 1/2013, стр. 259-286.
• Панић Милан, Мисија мира – Дејтон је моја идеја, Вукотић Медиа, Београд 2014.
• Робертс Ајвор, Разговори с Милошевићем, превео са енглеског Лазар Мацура, Службени гласник, Београд 2012.
• Селић Момчило, Авети, Страва, Друштво Српска Крајина, Београд 1995.
• Шешељ Војислав, Наркоманија Вука Манитога, Српска радикална странка, Београд 2001.
• Шешељ Војислав, Фалсификована воља народа, Српска радикална странка, Београд 2001.
• Шешељ Војислав, Црвени тиранин са Дедиња, Српска радикална странка, Београд 2001.
• Шешељ Војислав, Главни Милошевићев опозиционар, Српска радикална странка, Београд 2001.
• Шешељ Војислав, Милан Панић мора пасти, Српска радикална странка, Београд 2001.
• Шешељ Војислав, Сведок одбране Слободана Милошевића у Хашком процесу, Српска радикална странка, Београд 2005.
• Marković Мirjana, Između Istoka i Juga, dnevnik, GmG, Beograd 1996.