ПАРАМЕТАР СОЦИЈАЛНОГ КАПИТАЛА: ПОВЕРЕЊЕ ГРАЂАНА СРБИЈЕ У ПОЛИТИЧКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

Јасна Милошевић-Ђорђевић

Сажетак

Социјални капитал je комплексан и свеобухватан појам. Може бити теоријски и операционално дефинисан на различите начи­не, најчешће преко економских или/и грађанских параметара земље. У раду су разматране различите дефиниције и критеријуми за класификовање социјалног капитала. Посебна пажња посвећена је једном елементу социјалног капитала: поверењу у институције државе. Анализирани су подаци комерцијалних истраживања о поверењу у институције Србије, прикупљени током периода од 8 година, и упоређени са сличним подацима из других земаља. Издвајају се три групе институција по степену поверења које грађани имају у њих. Прву групу институција чини црква којој поверење указује преко 50% грађана Србије; другу групу институција чине војска, Председник Србије и полиција којима поверење указује између 20% и 40% грађана; трећу групу институција чине Републичка Влада, Скупштина и судство којима поверење указује мање од 20% грађана Србије. (Не)Поверење у институције је стабилно током испитиваног периода, а начин груписања институција указује да је процена поверења зависна од актуелне политичке власти. Преовлађује негативна процена правца у коме се земља креће међу грађанима, што имплицитно указује на спрегу укупног поверења у државу и појединачних поверења које грађани имају у институције система.

Референце

1. Adler, P. & KwonS. (2002). Social Capital: prospect for a new Academy of Management Review, 1, 17-40.
2. Бешић, М. (2011). Политички и ситуациони предиктори поверења у институције. Политичка теорија, политичка социологија, политички cистем, 6, 119-148.
3. Bourdieu, P. (1985). The forms of capital. Richardson, J.G. (eds). Handbook of The­ory and Research for the Sociology of Education, 241-258. New York: Green­wood
4. Boix, C. & Posner, D., (1996). Making Social Capital Work: A Review of Robert Putnam’s Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy. Harvard University.96-4.
5. Craig, Stephen C. (1993). The Malevolent Leaders: Popular Discontent in Ameri­ca. Boulder, CO: Westview Press.
6. Cook, Т., Gronke, P. (2004). The Skeptical American: Revisiting the Meanings of Trust in Government and Confidence in Institutions.
7. Coleman, J.S. (1988). Social capital in the creation of human capital, American Journal of Sociology, 94, 95-121.
8. Dasgupta, P. & Serageldin, I. (2000). Social Capital. The World Bank, Washington.
9. Hibbing, J. R. & Theiss-Morse E. (eds). (2001). What Is It About Government that Americans Dislike? New York: Cambridge University
10. Hogg, М., Abrams, D. (1988). Social Identifications, Routledge, London and New York, Routledge.
11. Moscovitz, G. (2005). Social Cognition: Understanding Self and Others. Guilford Press.
12. Mishler, W., Rose, R. (1997). Trust, Distrust and Skepticism: Popular Evaluations of Civil and Political Institutions in Post-Communist. The Journal of Politics, 2, 418-451.
13. Nahapiet, Ј., Ghoshal, S. (1998). Social Capital, Intellectual Capital, and the orga­nisational advantage. Academy of Management Review, 23, 242-266.
14. Newton, K., Norris, P. (1999). Confidence in Public Institutions: Faith, Culture or Performance. Annual Meeting of the American Political Science Association, September 1999.
15. Portes, А., (1988). Social Capital: Its Origins and Applications in Modern Socio­logy. Annual Review of Sociology, 24, 1-24.
16. Putnam, R. (1996). Making Democracy American Political Science Review, 90, 389-397.
17. Putnam, D. (2000). Bowling Alone: The Collapse and Revival of American Community. New York: Simon & Schuster.
18. Rothstein, B. & Stolle, D. (2002). How Political Institutions Create and Destroy Social Capital: An Institutional Theory of Generalized Trust. 98th Meeting of the American Political Science Association in Boston, August 29 September 2.
19. Serageldin, I. &Grootaert, C. (2000). Defining Social Capital: An integrating view. Social Capital. The World Bank. Sage Pubication.
20. Simonsen G. (2005). Ethnic Divisions in Post-Conflict Institution-Building PIRO. Security dialoge, 3, 297-318.
21. Стојановић, Ђ. (2011). Проблем државног, политичког и административног капацитета: “Анатомија Србије као слабе државе”. Српска политичка мисао, 4, 11-31.
22. Стојановић, Ђ., Ђурић, Ж., Деспотовић, Љ. (2011). Концептуални оквир за анализу државног капацитета. Српска политичка мисао, 2, 11-40.