ПАРЛАМЕНТ УЈЕДИЊЕНОГ КРАЉЕВСТВА О БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (1876)

Милош О. Ковић

Сажетак

У чланку се истражују ставови посланика британског Парламента о српском устанку у Босни и Херцеговини, од његовог избијања до преусмеравања пажње европске дипломатије и британске јавности са Херцеговине, Босне, Србије и Црне Горе ка Бугарској и Цариграду у лето и јесен 1876. године. Показало се да су гледишта британских конзервативаца и либерала била међусобно сасвим различита у основним питањима узрока устанка, оцене дипломатских акција британске владе и предлога решења за настале сукобе. Конзервативци нису били сасвим јединствени, али њихови кључни представници, предвођени премијером Бенџамином Дизраелијем (Benjamin Disraeli), тврдили су да су устанак покренули и водили „страни утицаји”, при чему су оптуживали Србе из Србије и Црне Горе. Бранили су политику конзервативне владе, а решење за сукобе видели су у очувању постојећег стања у Османском царству и увођењу опрезних и постепених реформи, на основу преговора између Турака и устаника. Либерали су, са друге стране, били јединственији у уверењу да је главне узроке устанка требало тражити у турској страховлади и неправдама и да се сарадња припадника истог народа није могла спречити ни зауставити. Подршку британске владе Османском царству сматрали су морално и практично неодбрањивом. Као решење за смиривање сукоба предлагали су увођење аутономије у Босни и Херцеговини, по угледу на Србију или Румунију. На тај начин би ланац слободних држава локалних народа заменио Османско царство, као брана руском продору ка југу. Аустријска окупација Босне и Херцеговине, у расправама из 1876, готово да није помињана.

Референце

• Anderson, S. Matthew. 1958. Britain’s Discovery of Russia 1553‒1815. London: Macmillan.
• Bataković, Dušan. 2017. „Bosna i Xercegovina u srpskoj istoriji: od srednjeg veka do ujedinjenja 1918: Uz Napor Bosne i Xercegovine za oslobođenje i ujedinjenje.” U Napor Bosne i Xercegovine za oslobođenje i ujedinjenje, ur. Pero Slijepčević i saradnici, VII-CXXVII. Banja Luka: Narodna i univerzitetska biblioteka RS; Beograd: Balkanološki institut SANU.
• Cain J. P and Hopkins G. A. 2002. British Imperialism 1688‒2000, Harlow, London, New York, etc: Longman.
• Čubrilović, Vasa. 1996. Bosanski ustanak 1875‒1878. 2. izd. Beograd: Službeni list SRJ i Balkanološki institut SANU.
• Ekmečić, Milorad. 1989. Stvaranje Jugoslavije 1‒2. Beograd: Prosveta.
• Ekmečić, Milorad. 1996. Ustanak u Bosni 1875‒1878. 3. izm. izd. Beograd: Službeni list SRJ i Balkanološki institut SANU.
• Ekmečić, Milorad. 2002a. „Srbofobija i antisemitizam.” U Dijalog prošlosti i sadašnjosti: Zbornik radova, 343‒366. Beograd: Službeni list SRJ.
• Ekmečić, Milorad. 2002b. „Evropska pozadina Načertanija.” U Dijalog prošlosti i sadašnjosti: Zbornik radova, 95‒135. Beograd: Službeni list SRJ.
• Ekmečić, Milorad. 2002c. „Dozrevanje ideje o srpskoj nacionalnoj državi 1806.” U Ogledi iz istorije, drugo izdanje, 31‒51. Beograd: Službeni list SRJ.
• Ekmečić, Milorad. 2011. Dugo kretanje između klanja i oranja: Istorija Srba u novom veku (1492‒1992). Beograd: Evro-Giunti.
• Gleason, H. John. 1950. The Genesis of Russophobia in Great Britain: A Study of the Interaction of Policy and Opinion. Harvard: Harvard University Press; Oxford: Oxford University Press.
• Hansard’s Parliamentary Debates. 1853. Third Series. Commencing with the accession of William IV, Vol. 125, 129. London: Cornelius Buck.
• Hansard’s Parliamentary Debates. 1863. Third Series. Commencing with the accession of William IV, Vol. 169. London: Cornelius Buck.
• Hansard’s Parliamentary Debates. 1876. Third Series. Commencing with the accession of William IV, Vol. 227‒231. London: Cornelius Buck.
• Harris, David. 1936. A Diplomatic History of the Balkan Crisis of 1875‒1878. The First Year, Stanford: Stanford University Press; London: Humphrey Milford and Oxford: Oxford University Press.
• Jovanović, Vladimir. 1988. Uspomene. prir. Vasilije Krestić. Beograd: BIGZ
• Ković, Miloš. 2009. „Velika Britanija i Bosna i Xercegovina u Istočnoj krizi (1875‒1878).” Zbornik za istoriju Bosne i Xercegovine 6: 159‒173.
• Ković, Miloš. 2010. „The Beginning of the 1875 Serbian Uprising in Herzegovina: The British Perspective.” Balcanica 41 (2010): 55‒71.
• Ković, Miloš. 2019. „Great Britain and the Consular Initiative of the Great Powers in Bosnia-Herzegovina in 1875.” Balcanica 50 (2019): 113‒129.
• Luburić, Andrija. 2005. “Nevesinjska puška.” U Slavno doba Hercegovine: Spomen knjiga o Hercegovačkom ustanku 1875‒1878, prvo izdanje članka 1927, 55‒67. Beograd: Svet knjige.
• Millman, Richard. 1979. Britain and the Eastern Question 1875‒1878. Oxford: Oxford Clarendon Press.
• Pavlowitch, K. Stevan (1962). Anglo-Russian Rivalry in Serbia 1837‒1838: The Mission of Colonel Hodges. Paris and La Haye: Mouton & Co.
• Popov, Čedomir. 1981. „Vladavina kneza Milana Obrenovića (do 1875).” U Istorija srpskog naroda V-1, ur. Vladimir Stojančević. Beograd: Srpska književna zadruga.
• Popović, Vasilj. 1928. „Sredina i prilike iz kojih se razvila Nevesinjska buna.” U Spomenica o Hercegovačkom ustanku 1875. godine, 1-14. Beograd: Odbor za podizanje nevesinjskog spomenika.
• Saab, P. Anne. 1991. Reluctant icon: Gladstone, Bulgaria, and the working classes, 1856–1878. Cambridge Massachusetts: Harvard University Press.
• Seton-Watson, W. Robert. 1971. Disraeli, Gladstone and the Eastern Question. A Study in Diplomacy and Party Politics. New Impression. London: Franc Cass and Co. Ltd.
• Shannon, Richard. 1963. Gladstone and the Bulgarian Agitation 1876. London, Edinburgh, Paris, Melbourne, Johannesburg, Toronto, New York: Thomas Nelson and sons.
• The Gladstone–Granville Correspondence. 1998. Edited by Agatha Ramm, with a supplementary introduction by H. C. G. Matthew, reprint [1952]. Cambridge: Cambridge University Press.
• Tunguz-Perović, Danilo. 1928. „Nevesinjska puška.” U Spomenica o Hercegovačkom ustanku 1875. godine, 45‒54. Beograd: Odbor za podizanje nevesinjskog spomenika.
• Виноградов, Н. Владилен. 1985. Великобритания и Балканы: От Венского конгресса до Крымской войны. Москва: Наука.