ПЕРЦЕПЦИЈА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА ОД СТРАНЕ БЕСКУЋНИКА У СРБИЈИ

Ана Славковић

Сажетак

Циљ студије је да применом фокус групе идентификујемо шта заправо представља квалитет живота за бескућнике и људе које имају историју бескућничког начина живота, као и који су аспекти живота њима најважнији. За анализу одговора испитаника коришћена је анализа садржаја. Узорак чини укупно 43 испитаника који су разврстани у шест фокус група, узраста од 25 до 65 година. Установљени су следећи аспекти квалитета живота: здравље и брига о здрављу, услови живота, финансијска ситуација, могућност запослења, друштвени односи, рекреативне активности и хоби, психичко благостање. Кроз ове теме је разматрана могућност избора, стабилност и сигурност, равноправност са другим члановима друштва с обзиром на оствареност људских права. Испитивани аспекти квалитета живота рефлектују специфичан контекст и животна искуства особа које живе на улици и с обзиром на то, неопходно је да се уложи напор у формирање или адаптацију постојећих инструмента који ће мерити ефекте социјалне и здравствене политике на квалитет живота бескућника. Постојећи инструменти имају ограничења и не укључују специфичне аспекте живота бескућника који се у великој мери разликују у односу на живот опште популације, тако да слабо детектују промене. На овај начин, након адекватних истраживања која мере успех мера социјалне заштите које имају за циљ добробит бескућника, знаћемо резултате примењених мера. Такође, треба спровести промену здравствене и социјалне политике, односно тријажу бескућника и пре свега понудити помоћ и подршку онима који ће одговорити активним ангажовањем са циљем да себи помогну и живе стабилан и сређен живот.

Референце

• Бобић, Мирјана. 2014. Бескућници. Београд: Републички завод за статистику http://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G20144011.pdf.
• Пенезић, Звјездан. 2006. ,,Задовољство животом у адолесцентној и одраслој доби”. Друштвена истраживања 15 (4-5): 643-669.
• Acton, Gayle. 1994. “Well-being as a concept for theory, practice, and research”. The Online Journal of Knowledge Synthesis for Nursing, 11: 1-26
• De Maeyer, Jessica, Vanderplasschen, Wouter, and Broekaert, Eric. 2009. “Exploratory study on drug users’ perspectives on quality of life: More than health-related quality of life?” Social Indicators Research, 90: 107–126.
• Diener, Ed and Lucas, Richard. 1999. “Personality and subjective well-being”. In The foundations of hedonic psychology, eds. D. Kahneman, E. Diener and N. Schwarz, (str. 213-229). New York: Russell-Sage Foundation.
• Diener, Ed. 2006. “Guidelines for national indicators of subjective well-being and ill-being”. Applied Research in Quality of Life, 1: 151-157.
• Irestig, Robert, Burstrom, Kristina, Wessel, Maja, and Lynoe, Niels. 2010. “How are homeless people treated in the healthcare system and other societal institutions? Study of their experiences and trust.” Scand J Public Health, 38(3): 225–231. doi: 10.1177/1403494809357102CrossRefPubMedGoogle Scholar
• Kushel, Margot, Gupta, Reena, Gee, Lauren, and Haas, Jennifer. 2005. “Housing instability and food insecurity as barriers to health care among low-income Americans.” J Gen Intern Med, 21(1): 71–77. doi: 10.1111/j.1525-1497.2005.00278.xPubMedCentralCrossRefPubMedGoogle Scholar
• Lehman, Anthony. 1988. “A quality of life interview for the chronically mentally ill”. Evaluation and Program Planning, 11. doi: 51–62. 10.1016/0149-7189(88)90033-XCrossRefGoogle Scholar
• Martins, Dianne Cocozza. 2008. “Experiences of homeless people in the health care delivery system: a descriptive phenomenological study”. Public Health Nurs, 25(5): 420–430. doi: 10.1111/j.1525-1446.2008.00726.xCrossRefPubMedGoogle Scholar
• Myres, David, and Diener, Ed .1995. “Who is happy?” Psychological science, 6: 10-19.
• Nickasch, Bonnie and Marnocha, Suzanne. 2009. “Healthcare experiences of the homeless.” J Am Acad Nurse Pract, 21(1): 39–46. doi: 10.1111/j.1745-7599.2008.00371.xCrossRefPubMedGoogle Scholar
• Pavot, William i Diener, Ed.1993. “The affective and cognitive context of self-reported measures of subjective well-being.” Social Indicators Research, 28: 1-20.
• Power, Mick, Kuyken, Willem.1998. “World Health Organization Quality of Life Assessment (WHOQOL): Development and general psychometric properties”. Social Science & Medicine, 46 (12): 1569–1585. 10.1016/S0277-9536(98)00009-4CrossRefGoogle Scholar
• Schalock, Robert, Brown, Roy, Brown, Ivan, Cummins, Robert, Felce, David, Matikka, Leena, Kenneth, Keith, and Parmenter, Trevor. 2002. “Conceptualization, measurement, and application of quality of life for persons with intellectual disabilities: Report of an international panel of experts”. Mental Retardation, 40: 457–470.
• Seligman, Martin. 2002. “Positive psychology, positive prevention, and positive therapy”. Handbook of positive psychology, 3-9. New York: Oxford University Press.
• Zuvekas, Samuel, and Hill, Steven. 2000. “Income and employment among homeless people: the role of mental health, health and substance abuse”. J Ment Health Policy Econ, 3(3): 153–163. 10.1002/mhp.94CrossRefPubMedGoogle Scholar