ПОБЕДОНОСЦЕВ И КРИТИКА ВИШЕПАРТИЈСКЕ ПРЕДСТАВНИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Миша Ђурковић

Сажетак

Аутор се бави делом Константина Победоносцева и посебно његовом критиком вишепартијске представничке демократије. Обично се његово одбијање увођења демократије и заговарање самодржавља и царске аутократије тумачи личним интересима, реакционарношћу, заосталошћу итд. Но овде показујемо да се радило о изузетно образованом човеку који је по образовању био западњак и који је детаљно пратио развој и проблеме западног представничког система. Аутор показује да је његов рад на овом пољу део укупне европске интелектулане дебате о измени система демократије у доба масовних партија. Следећи рад Полунова који је показао западне утицаје на мисао Победоносцева, његов рад и аргументацију стављамо у контекст западног канона критике вишепартизма где спадају Острогорски, Белок и Михелс, чији су радови изашли годинама након Московског зборника.

Референце

Белок, Хилер., Честертон, Сесил. 2017.  Партијски систем. Београд: Бернар Стари Бановци.

Ђурковић, Миша. 2019. Десна мисао у XX веку. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Ђурковић, Миша. 2022.  Мрачни коридори моћи. Београд: Катена мунди.

Јовановић, Слободан. 1990. Примери политичке социологије. Енглеска, Француска, Немачка. Београд: БИГЗ,  СКЗ

Митић, Андреј. 2013. „Руска конзервативна мисао“. Докторска дисертација, Универзитет у Нишу: Правни факултет.

Barker, Rodney, Howard-Johnston, Xenia, 1975. “The Politics and Political Ideas of Moisei Ostrogorski,” Political Studies, Volume 23, Issue 4. pp. 415–429 .

Бердяев, Николай. 1996. „Нигилизм на религиозной почве // Духовный кризис интеллигенции“, у С. Л. Фирсов, К. П. Победоносцев: pro et contra. Антология. Санкт-Петербург: Издателъство Русскогог Христианского гуманитарного института.

Byrnes, Robert, F. 1968.  “Russia and the West: The Views of Pobedonostsev”, The Journal of Modern History,Vol. 40, No. 2 (Jun., 1968), pp. 234-256.

Vireck, Peter. 1956. Conservatism, From John Adams to Churchill.  Princeteon: Van Nostrand.

Dal, Robert. 1997. Poliarhija: participacijaiopozicija. Beograd: Filp Višnjić

Dykstra, Tom, E. 2007. „“Evil Genius and Guardian Angel: The Image of Constantine Pobedonostsev in Russian Historiography,” Symposion 7-12, pp. 81-105.

Duverger, Maurice. 1976. Les partis politiques.Paris: Librairie Armand Colin.

Đurković, Miša. 2006. Politička misao Džona Stjuarta Mila. Beograd:Službeni glasnik

Michels, Robert. 1990. Sociologija partija u suvremenoj demokraciji. Informator. Zagreb:Fakultet političkih nauka.

Olaf Blum, Christopher. 2004.  Critics of the Enlightenment: Readings in the French Counter-revolutionary Tradition. ISI Books.

Острогорски, Мојзе. 1921. Демократија и политичке партије. Београд: Светог Саве

Острогорский, Моисе́й. 2024. Конституционная эволюция Англии в течение последнего полувека. Archive Publica.

Победоносцев. Константин. П. 1873. „Свобода, равенство, братство [Обзор книги Дж. Стифена]“,Гражданин,бр. 35-37., стр. 958-962; 977-979; 1007-1010. https://azbyka.ru/otechnik/Konstantin_Pobedonoscev/svoboda-ravenstvo-i-bratstvo/

Победоносцев, Костантин, П. 1996.  Московски сборник, у С.Л. Фирсов, К.П. Победоносцев:pro et contra. Антология, Издателъство Русскогог Христианского гуманитарного института, Санкт-Петербург.

Pobiedonostsev, Constantin, P. 1927.  L‘Autocratie Russe: constantin pobiédonostsev procureur général du Saint Synode: Mémoires politiuqes, correspondance officielle et documents inéfdits relatifs a l‘histoire du règne de l‘empereur Alexandre III de Russie (1881-1894), Payot, Paris.

Победоносцев, Константин. П. 2018.  Велика лаж нашег доба.  Стари Бановци: Бернар

Полунов, Александр, Ю. 1996.  Под властью обер-прокурора. Государство и церковь в эпоху Александра III. Москва: Издательство: «АИРО-ХХ»

Полунов, Александр, Ю. 2007а. „Победоносцев и общественно-политическаяжизнь Великобритании (1870-е – начала 1900-х годов), Константин Петрович Победоносцев: мыслитель, ученый, человек – СПб.

Полунов, Александр, Ю. 2007б.   „К.П. Победоносцев в восприятии французских ученых и публицистов“, Отечественная история, бр. 6, стр. 138-144.

Полунов, Александр, Ю. 2010.  К.П. Победоносцев в общественно-политической и духовной жизни России, РОССПЭН, Москва.

Полунов, Александр, Ю. 2018. „Религиозные консерваторы России и Запада в борьбе против революции:Ф. Ле Пле и К.П. Победоносцев“, у O wolność i sprawiedliwość: chrześcijańska Europa między wiarą i rewolucją, Inst. filologii obcych Uniwersytetu humanistyczno-przyrodniczego im. Jana Długosza: Polskie t-wo historyczne, Oddz. w Częstochowie Częstochowa, pp. 183-191.

Revelez Vazquesz, Francisco. 2009. “Reseña de Moisei Ostrogorski. La democracia y los partidos politicos”. Revista Mexicana de Sociologia, vol.71 no.4 Ciudad de México oct./dic. 2009, pp. 772-775.

Salem, Jean. 2005. “Critiques de la démocratie parlementaire dans la Russie de la fin du XIXe siècle : Constantin Pétrovitch Pobedonostsev, théoricien de l’autocratie”. Revue de métaphysique et de morale, 45, 127-149. https://doi.org/10.3917/rmm.051.0127.

Смолярчук, Василий. И. 1990.  „Злой гений России (К.П. Победоносцев)“, Правоведение. бр. 3, Ленинград, стр. 49-55.

Šmit, Karl. 2001. „Duhovno povesni položaj sadašnjeg parlamentarizma“, u Norma i odluka.  Karl Šmit i njegovi kritičari, priredio Slobodan Samardžić, Filip Višnjić, Beograd.

Šumpter, Jozef. 1998. Kapitalizam, socijalizam i demokratija. Beograd:Plato

Trocki, Lav, 1973. Izdana revolucija. Otokar Keršovani, tom I i II, Rijeka.

Фирсов, Серге́й. Л. 1996. К.П. Победоносцев: pro et contra. Антология, Издателъство Русскогог Христианского гуманитарного института, Санкт-Петербург.

Craiutu, Aurelian. 2o003. Liberalism under Siege: The Political Thought of the French Doctrinaries. LexingtonBoks.