ПОЈЕДИНИ РАЗЛОЗИ ЗА УВОЂЕЊЕ МОДЕЛА НЕПОСРЕДНО БИРАНОГ ГРАДОНАЧЕЛНИКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ

Јована Миловановић

Сажетак

Овај рад бави се анализом положаја градоначелника у систему извршне власти на нивоу града Београда и подељен је на три дела. У првом делу приказују се компаративна искуства из европских градова и општина у којима се градоначелник бира на директним изборима. Анализи организације извршне власти у граду Београду, у другом делу рада, приступићемо кроз испитивање следећих параметара: нормативни оквир, надлежност градоначелника у области финансија, тип изборног система, политичка култура и ниво партиципације грађана. Циљ ове компаративне анализе је да укаже да је прерасподела извршних овлашћења између градоначелника и Градског већа изазвала знатно слабљење положаја градоначелника у систему извршне власти, и то у периоду кад је градоначелник биран непосредно, а нарочито од поновног увођења посредног начина избора. Стога, у трећем и последњем делу рада износимо предлог за поновно увођење модела јаког градоначелника уз елиминисање недостатака идентификованих у периоду од 2004-2008. године и у периоду од 2008. године до данас, како би српска престоница имала одговорнију, ефикаснију и ефективнију извршну власт оличену у директно бираном градоначелнику.

Референце

1. Ангелов Горан, „Трећи талас реформе локалне самоуправе. Локална са­моуправа у Македонији”, у Здравко Злокапа, Душан Дамјановић, (ур.), Модели локалне самоуправе. Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија и Србија, Палго центар, Београд, 2008.
2. Bochsler, Bieber F. i S. Raković, „Већински изборни систем у мултиетничким срединама: локални избори у Србији“, у Вукашин Павловић (ур.), Квалитет политичких институција, Факултет политичких наука, Центар за демократију, Београд, 2010.
3. Borraz O and John P, „The Thansformation of urban political leadership in Western Europe”, International Journal of Urban and Regional Research, 28 (1), 2004.
4. Брдаревић Љиљана, „Финансирање града Београда“, у Вукашин Павловић, Славиша Орловић (ур.), Београд, демократска метропола, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, Центар за демократију, Београд, 2010.
5. Ђорђевић Снежана, Ренесанса локалне власти, Чигоја, Београд, 2003.
6. Ђорђевић Снежана, „Организација, нивои власти и надлежности ком­паративна искуства“, у Вукашин Павловић, Славиша Орловић (ур.), Београд, демократска метропола, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, Центар за демократију, Београд, 2010.
7. Ђорђевић Снежана, Јовановић Владислава и Ћулибрк Душан, Закон о локалној самоуправи – годину дана после, Стална конференција градова и општина, Београд, 2009,
8. Jan Verheur W. and Schaap L, „Strong leaders? The challenges and pitfalls in mayoral leadership”, Public Administration, 88 (2), 2010.
9. Јеринић Јелена, „Српски градоначелници као део паневропског истраживања”, Polis, 9 (1), 2015.
10. Јовановић Милан, „Изборни систем локалне самоуправе у Србији мо­дели за реформу изборног права“, у Вукашин Павловић, Славиша Орловић (ур.), Београд, демократска метропола, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, Центар за демократију, Београд, 2010.
11. Јовичић Миодраг, Локална самоуправа, Службени гласник, Београд, 2006.
12. Касаповић Мирјана, „Локално изборно право у Хрватској у компара­тивној перспективи“, у Локална политика у Хрватској, Факултет поли­тичких знаности Свеучилишта у Загребу, Загреб, 2004. Наведено према: Милан Јовановић, „Изборни систем локалне самоуправе у Србији мо­дели за реформу изборног права“, у Вукашин Павловић, Славиша Орловић (ур.), Београд, демократска метропола, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, Центар за демократију, Београд, 2010.
13. Kopajtich-Škrlec N, „Од једностепене до вишестепене локалне самоупра­ве. Локална самоуправа у Хрватској”, у Здравко Злокапа, Душан Дамјановић, (ур.), Модели локалне самоуправе. Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија и Србија, Палго центар, Београд, 2008.
14. Lean S. and Wilson D, „Urban elites in England: New modes of executive governance“, International Journal of Urban and Regional Resarch 28 (1), 2004.
15. Љубоја Бранко, Организација извршне власти у локалној самоуправи Ре­публике Србије, Стална конференција градова и општина, Београд, 2012.
16. Magnier A, „Between Institutional Learning and re-legitimizaion: Italian mayors in the unending reform”, International Journal of Urban and Regional Research, 28 (1), 2004.
17. Миленковић Дејан, „Поједини проблеми и даљи ток правно-легалистичке стратегије реформе локалне самоуправе у Србији“, Polis, 1(1), 2012.
18. Милосављевић Богољуб, Систем локалне самоуправе у Србији, Стална конференција градова и општина, Београд, 2009.
19. Орловић Славиша, „Институционални капацитети града Београда ре­троспективно и проспективно“, у Вукашин Павловић, Славиша Орловић (ур.) Београд, демократска метропола, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, Центар за демократију, Београд, 2010.
20. Schmidt-Eichsaedt G. „Основне карактеристике и најважнији предуслови за израду и имплементацију закона којима се регулише локална самоу­права у Немачкој, у Мијат Дамјановић (ур.), Упоредна искуства локалних самоуправа, Магна агенда, Београд,
21. Sheldrake M, „Karakteristike i tradicija lokalne samouprave u Velikoj Britaniji“, у Мијат Дамјановић (ур.), Упоредна искуства локалних само­управа, Магна агенда, Београд, 2002.
22. Стојиљковић Зоран, „Социјална кохезија и социјални дијалог и Бре­менима кризе (Прилози истраживања социјалне кохезије и социјалног капитала)“, у Вукашин Павловић, Славиша Орловић (ур.) Београд, демократска метропола, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, Центар за демократију, Београд, 2010.
23. Тодоровски Илија, „Локална власт у Македонији“, у Емилија Кандева, (ур.), Јачање локалне власти, Магна Агенда, Београд, 2002.
24. Васиљевић Душан, „Нови законски оквир за локалну самоуправу у Србији. Локална самоуправа у Србији“, у Здравко Злокапа, Душан Дамјановић, (ур.), Модели локалне самоуправе. Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија и Србија, Палго центар, Београд, 2008.
25. Вучетић Слободан, „Законска и статутарна решења о надлежности и организации локалне власти у Београду практична искуства и могући правци промена“, у Вукашин Павловић, Славиша Орловић (ур.) Београд, демократска метропола, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, Центар за демократију, Београд, 2010.
26. Wollmann H, „Urban leadership in German local politics the rise, role and performance of directly elected (chef exective) mayor”, International Journal of Urban and Regional Resarch, 28 (1), 2004. p. 20.
27. Wollman H, „The directly elected (chief executive) mayor and local leadership in German local government in comparative perspective”, Journal of Public Administration, 2003, str. 20. Наведено према: Милан Јовановић, „Изборни систем локалне самоуправе у Србији модели за реформу изборног права“, у Вукашин Павловић, Славиша Орловић (ур) Београд, демо­кратска метропола, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, Центар за демократију, Београд, 2010.
28. Устав Републике Србије, „Службени гласник РС“, бр. 98/2006.
29. Закон о локалној самоуправи, „Службени гласник РС”, бр. 129/2007 и 83/2014 др. закон
30. Закон о главном граду, „Службени гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 др.закон
31. Статут града Београда, „Службени лист града Београда“, бр. 14/2004, Статут града Београда, „Службени лист града Београда“, бр.38/2008.
32. Закону о изборима општинских начелника, градоначелника, жупана и градоначелника града Загреба, „Народне новине“, бр. 109/07, 125/08, 24/11, 150/11, доступно на: http://www.zakon.hr/
33. Закон о локалној и подручној (регионалној) самоуправи, „Народне но­вине“, бр. 33/01, 60/01, 129/05, 109/07, 125/08, 36/09, 36/09 150/11, 144/12, 19/13, доступно на: http://www.zakon.hr/
34. Официјални сајт City mayors, доступно на: www.citymayors.com/uk/london.html,
35. Официјални сајт Сталне конференције градова и општина, доступно на: http://www.skgo.org/