ПОЛОЖАЈ РУСИЈЕ У МУЛТИПОЛАРНОМ СВЕТУ И СТРАТЕШКЕ ОПЦИЈЕ СРБИЈЕ

Душан Пророковић

Сажетак

Ослањањем на реалистичке теорије међународних односа, уз коришћење метода анализе садржаја, синтезе и компарације, могуће је пратити и доказати феномен успостављања равнотеже снага у савременим међународним односима. Један од кључних чинилаца тог процеса свакако је Руска Федерација. Тежња ка редефинисању постхладноратовског међународног поретка и обликовање новог – мултиполарног и полицентричног, приметна је како у стратегијама Русије, тако и у наступима званичника и конкретном деловању. Несумњиво, Русија се позиционира као један од самосталних полова у новонастајућој структури светског политичког система, због чега је неопходно размотрити стратешке опције Републике Србије у том контексту.
Рад се састоји из пет делова. Уводни део посвећен је представљању оквира – методолошког и теоријског, као и кључних појмова. У другом делу објашњавају се структура светског политичког система и феномен равнотеже снага, док је у трећем то конкретно приказано кроз текуће (спољнополитичко) позиционирање Русије (утицај на трансформацију структуре светског политичког система и успостављање равнотеже снага). У четвртом делу анализирају се руско – српски односи, њихов квалитет и садржај, док су у петом делу размотрене стратешке опције Републике Србије. Временски оквир истраживања ограничен је на период од 2008. године и почетак глобалне финансијске – економске кризе до данас. За потребе истраживања коришћена је савремена политиколошка, безбедносна, економска, правна и историографска литература, затим примарни извори везани за одлуке међународних организација, институција Русије и Србије, као и изјаве званичника релевантне за тему овог рада.

Референце

• Janković, Slobodan. 2022. „World Trends From 2022.” Српска политичка мисао 77 (3/2022): 179–200. doi.org/10.22182/spm.7732022.9.
• Jović – Lazić, Ana i Ivona Lađevac. 2018. „Odnosi Srbije i Rusije – uticaj na međunarodni položaj naše zemlje.” U Srbija i svet u 2017. godini, ur. Dušan Proroković, Vladimir Trapara, 173–195. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.
• Lo, Bobo. 2010. Russia, China and the United States: From Strategic Triangularism to the Post – modern Triangle. Bruxelles/Paris: Security Studies Center.
• Milinčić, Ljubinka. 2007. „Hladan tuš u Minhenu.ˮ NIN, 15. februar 2007: 6‒7.
• Ministarstvo odbrane Republike Srbije. 2019. Strategija nacionalne bezbednosti.
• Miršajmer, Džon. 2009. Tragedija politike velikih sila. Beograd: Udruženje za studije Sjedinjenih Država u Srbiji.
• Muray, Donette and David Brown (Eds.). 2012. Multipolarity in the 21st Century: A New World Order. London: Routledge.
• Nedić, Pavle and Marko Mandić. 2022. „Američko – rusko približavanje: (ne)moguć pravac za američku spoljnu politiku.” Politika nacionalne bezbednosti 12 (21): 139–157. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.2122021.7.
• Ponomareva, Elena. 2020. „Quo Vadis, Serbia?” Russia in Global Affairs 69 (1): 158-179.
• Proroković, Dušan. 2018. Era multipolarnosti. Beograd: Službeni glasnik.
• Proroković, Dušan. 2020. “Russian Vector in Serbian Politics: Impact and outcomes on regional relations.” In Security challenges and the place of the Balkans and Serbia in a changing World, eds. Ana Jović – Lazić, Alexis Troude, 196-211. Belgrade: Institute of International politics and economics – Faculty of Security Studies at the University of Belgrade.
• Proroković, Dušan. 2022. „Moćan odgovor Kine Zapadu – pečat na kraj dominacije.ˮ Radio Sputnik. Last access: August 30, 2022. https://rs.sputniknews.com/20220213/trazili-ste-gledajte-mocan-odgovor-kine-zapadu–pecat-na-kraj-dominacije-video-1134305423.html.
• Putin, Vladimir. 2017. „Predlagao sam Klintonu da Rusija uđe u NATO.” Danas, 12.06.2017. Poslednji pristup 1. septembar 2022. https://www.danas.rs/svet/putin-predlagao-sam-klintonu-da-rusija-udje-u-nato/.
• Putin, Wladimir. 2021. „Offen sein, trotz der Vergangenheit.” Zeit, 22.06.2021. Poslednji pristup 3. septembar 2022. https://www.zeit.de/politik/ausland/2021-06/ueberfall-auf-die-sowjetunion-1941-europa-russland-geschichte-wladimir-putin?utm_referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F
• Waltz, Keneth. 1979. Theory of International Relations. Reading: Addison – Wesley.
• Комиссина, И. Н. и А. А. Куртов. 2006. „Шанхайская организация сотрудничества”, In Россия в Азии: проблемы взаимодействия, ур. К. А. Кокарев, 251–316. Москва: Изд-во Российского института стратегических исследований.
• Концепция внешней политики Российской Федерации. 2013. Москва: Президент Российской Федерации.
• Концепция внешней политики Российской Федерации. 2015. Москва: Президент Российской Федерации.
• Пророкович, Душан. 2022. „Конец эпохи.” Известия, 14.03.2022. Poslednji pristup 5. septembar 2022. https://iz.ru/1303593/dushan-prorokovich/konetc-epokhi.
• Суслов, Дмитрий. 2022. „Выбор сделан? Балканы в контексте геополитического противостояния России и Запада” izlaganje na konferenciji „Балканы в свете актуального состояния отношений России и Запада.” organizovanoj od strane Fonda Gorčakova i Instituta za međunarodnu politiku i privredu u onlajn formatu 29.03.2022. godine. Poslednji pristup 3. septembar 2022. https://www.youtube.com/watch?v=6SOZSgQKKJs&t=12452s (izlaganje prof. dr Dimitrija Suslova može se pogledati u intervalu od 17:11 do 38:15).
• Фонд Горчакова. „Международная конференция «Балканы в свете актуального состояния отношений России и Запада».” Poslednji pristup 08.09.2022. https://www.youtube.com/watch?v=6SOZSgQKKJs&t=12452s.