ПРАВДА И МОЋ: ПОУКЕ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ТРИБУНАЛА ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ

Др Мирјана Радојичић

Сажетак

Предмет текста је заоставштина Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију сагледана у светлу чињенице да ова правосудна институција ускоро окончава свој више пута продужавани мандат. Ауторка се у раду осврће на више аспеката њеног вишедеценијског пословања који јасно осведочавају преваленцију политичких над правним и моралним мотивима њених оснивача и финансијера. Реч је, најпре, о казненој политици Трибунала о којој ауторка говори „тврдим“ и неумољивим језиком бројки. Она се потом осврће на практично-политичке реперкусије речене политике МКТБЈ-а, доводећи их у везу са текућим геополитичким редизајнирањем простора постјугословенског Западног Балкана. У наредном делу рада тематизован је проблем међунационалног помирења којем је, декларативно узев, Трибунал требало да допринесе. Закључак ауторке је да је својом досадашњом интервенцијом у међунационалне односе на просторима некадашње заједничке државе МКТБЈ створио више претпоставки за обнављање сукоба у ближој или даљој будућности, него за стабилан и трајан мир у једном разореном и крвљу пренатопљеном региону.

Референце

1. Време, бр. 999, 25.02.2010.
2. Радојичић Мирјана, „Међународни кривични трибунал за бившу Југославију – између кажњивости и исплативости ратног злочина“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2011, стр. 407–433.
3. Чарнић Доротеа, „Шта је истина о судбини сведока против Харадинаја?“, Политика, 31.08.2011.
4. Best Geffrey, War & Law since 1945, Clarendon Press, Oxford, 2002.
5. Bešlin Milivoj, „Kako se od ratnih zločinaca prave heroji?“, Internet, https://www.slobodnaevropa.org/a/most-kako-se-od-ratnih-zlocinaca-prave-heroji/27311741.html, 20/08/2017.
6. Biserko Sonja, „Reciklaža istorije“, Helsinška povelja, br. 53/2002, стр. 3.
7. Čivikov Žerminal, Srebrenica. Krunski svedok, Albatros Plus, Beograd, 2009.
8. Ćirić Jovan, „Da li će posle ‛Hagaʼ doći do istinskog pomirenja na prostorima bivše SFRJ?“, u zborniku: Haški tribunal između prava i politike (priredio: Jovan Ćirić), Institut za uporedno pravo, Beograd, 2013, стр. 171–192.
9. „Hag osudio Srbe na 1125 godina zatvora“, Internet, http://www.nspm.rs/hronika/hag-osudio-srbe-na-1125-godina-zatvora.html, 11/08/2015.
10. „Hearing u Helsinškoj komisiji“, Američki kongres 2. april 2009, Internet, http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/hearing%20u%20helsinskoj%20komisiji.doc, 20/10/2016.
11. Herman Edvard S., Peterson David, The Politics of Genocide, Monthly Review Press, New York, 2010.
12. Johnstone Diana, Fool’s Crusade, Pluto Press, London, 2002.
13. Jokic Aleksandar, “Genocidalism”, The Journal of Ethics, No. 3/2004, стр. 251–297.
14. Kandić Nataša, “Human Rights in Time of War”, Internet, http://www.spesktruth.org/defend/profiles/profile-22. asp, 10/06/2017.
15. Najs Džefri, „Bilo je političkih pritisaka na rad Haškog suda“, Blic, 03.04.2011.
16. “Prosecutor v. Radislav Krstic: Judgement”, Internet, http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/krs-tj010802e.pdf, 08/11/2015.
17. Schabas А. William, “Was Genocide Committed in Bosnia and Herzegovina? First Judgments of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia”, Fordham Journal of International Law, No. 1/2001, стр. 23–53.
18. Sellers Kirsten, “The tirrany of human rights”, The Spectator, 28.08.1999.
19. Skočo Mirjana, Vudžer Vilijam, „Ratni zločini“, u zborniku: Degradirana moć: mediji i kosovska kriza (priredili: Filip Hemond i Edvard Herman), Plato, Beograd, 2001, стр. 51–68.
20. Sob Pеter, “The Dynamics of International Criminal Tribunals”, Nordic Yournal of International Law, Nо. 2/1988, стр. 84–99.
21. Šušnjica Srđan, „Ime i prezime bh. genocida je Republika Srpska“, Internet, http://balkans.aljazeera.net/vijesti/ime-i-prezime-bh-genocida-je-republika-srpska, 20/08/2017.
22. „Većina ima negativan stav o Hagu“, Internet, http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=02&dd=28&nav_id=586388, 22/05/2013.