ПРАВО ЗАДРЖАВАЊА ЛИЦА И СРОДНИ ИНСТИТУТИ ОГРАНИЧАВАЊА СЛОБОДЕ КРЕТАЊА

Сретен М. Југовић

Сажетак

Задржавање је једно од овлашћења за ограничавање слободе кретања које је законодавац предвидео у циљу одржавања јавног реда, спречавања и сузбијања кривичних дела и прекршаја и спречавања угрожавања безбедности. Задржавање карактеришу краткорочност и акцесорност. Понегде се користи као синоним за лишавање слободе или превентивни притвор, премда се у законодавству, судској пракси и теорији инсистира на разликовању тих мера. Након анализе правног режима задржавања применом позитивноправног, упоредноправног и историјскоправног метода, закључује се да су законска права задржаних изнад нивоа права лица којима је ограничено кретање у европском законодавству. Права задржаних, у формалноправном смислу, готово се поклапају са правима и уставним гарантијама лица лишених слободе. Такође, она су у великој мери усклађена са чланом 5 ЕКЉП. Ако се има у виду да задржавање по Законику о кривичном поступку има готово иста обележја као и лишење слободе, онда се може рећи да оно представља својеврсни еуфемизам за лишење слободе. Стога је похвално решење нашег законодавца који права задржаних готово изједначена са правима лица лишених слободе.

Референце

1. Бошковић Александар, Рисимовић Радосав, „Основне карактеристике новог Законика о кривичном поступку Републике Србије из 2011. године“, у зборнику: Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму – књига III (уредио Ђорђе Ђорђевић), Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2012.
2. Gusy Cristoph, Polizeirecht, Tübingen, 1994.
3. Decocq André, Montreuil, Jean, Buisson Jacques, Le droit de la police, Paris, 1991.
4. English Jack, Card Richard, Police law, Oxford University Press, Oxford, 2005. Југовић Сретен, „Заштитник грађана и контрола полиције и БИА-е у Републици Србији“, Правна ријеч, бр. 29/2011.
5. Југовић Сретен, Управна функција полиције, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2013.
6. Кнежевић Саша, „Ограничавање личне слободе задржавањем осумњиченог“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 1/2011.
7. Lisken Hans, Denninger Erhard, Handuch des Polizeirechts, München, 1992.
8. Mayer Otto, Das Deutsche Verwaltungsrecht, Berlin,
9. Марковић Ратко, Управно право, Слово, Београд, 2002.
10. Марковић Чедомир, Југовић Сретен, „Специјализовани омбудсмани у Републици Србији“, НБП – Журнал за криминалистику и право, вол.. XVII, бр. 1, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2012.
11. Murdoch Jim, Article 5 of the European Convention on Human Rights, The Protection of Liberty and Security of Person, Council of Europe, 2002.
12. Pieter Van Dijk, Godefridus J. H. van Hoof, Theory and Practice of European Convention on Human Rights, Martinus Nijhoff Publishers, 1998.
13. Ruggeri Stefano (ed.), Liberty and Security in Europe: a comparative analysis of pre-trial precautionary measures in criminal proceedings, V&R Unipress GmbH, 2012.
14. Симовић Дарко, Аврамовић Драгутин, Југовић Сретен, „Еволуција и преображаји људских права“, Теме, г. XXXVII, бр. 4, Ниш, 2013.
15. Симовић Дарко, Аврамовић Драгутин, Зекавица Радомир, Људска права, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2013.
16. Симовић Дарко, Зекавицa Радомир, Полиција и људска права, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2012.
17. Милетић Слободан, Коментар Закона о полицији, Службени гласник, Београд, 2009.
18. Милетић Слободан, Закон о полицији, са предговором и регистром појмова, ИПД Јустинијан, Београд, 2005.
19. Шкулић Милан, „Забрана напуштања боравишта и друга ограничења личне слободе као ефикасни супститут притвора у кривичном поступку“, Правни живот, бр. 9, том I, Београд, 2007